Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 5239/2020
18.11.2020. година
Београд

Врховни касациони суд у већу састављеном од судија Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић, Споменке Зарић, Весне Поповић и Божидара Вујичића, чланова већа, у парници тужиоца Републике Србије-Министарство одбране, ВП ... Ниш, коју заступа Војно правобранилаштво-Одељење у Нишу, против туженог АА из ..., чији је пуномоћник Драган Симоновић, адвокат из ..., ради утврђења, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Лесковцу Гж 940/20 од 02.07.2020. године, у седници од 18.11.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца, изјављеној против пресуде Вишег суда у Лесковцу Гж 940/20 од 02.07.2020. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Вишег суда у Лесковцу Гж 940/20 од 02.07.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Лесковцу П 912/18 од 08.11.2018. године, ставом првим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца да се утврди да је престало право туженом на накнаду материјалне штете у виду месечне ренте у износу од 27.430,13 динара почев од 10.07.2011. године, чиме се мења пресуда Основног суда у Нишу П 4874/13 од 29.05.2014. године. Ставом другим изреке, тужилац је обавезан да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 34.500,00 динара.

Пресудом Вишег суда у Лесковцу Гж 940/20 од 02.07.2020. године одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена првостепена пресуда.

Против другостепене пресуде, заступник тужиоца је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права и из разлога прописаних чланом 404. Закона о парничном поступку.

По оцени Врховног касационог суда, нису испуњени законски услови за одлучивање о ревизији тужиоца као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ 72/11 .... 87/18). Наиме, ревизијом се указује на погрешну примену одредбе члана 196. Закона о облигационим односима и члана 110. Закона о Војсци Србије, али се не указује на законске услове за изузетну дозвољеност ревизије. Зато је одлучено као у ставу првом изреке.