
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 5500/2021
23.12.2021. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судијa: Слађане Накић Момировић, председника већа, Марине Милановић, Драгане Бољевић, Бранислава Босиљковића и Гордане Џакула, чланова већа, у парници тужилаца АА из ... и ББ из ..., које заступа пуномоћник Родољуб Мариновић, адвокат из ..., против тужене ВВ из ..., ради утврђења права својине, одлучујући о ревизији тужиоца АА, изјављеној против пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1040/21 од 20.04.2021. године, у седници већа одржаној 23.12.2021. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца АА, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1040/21 од 20.04.2021. године, као о посебној ревизији.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца АА изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1040/21 од 20.04.2021. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1040/21 од 20.04.2021. године, одбијена је жалба тужилаца и потврђена пресуда Основног суда у Новом Пазару П 1293/19 од 27.01.2021. године којом је одбијен тужбени захтев да се утврди да су тужиоци по основу одржаја стекли право коришћења на непокретностима уписаним у А листу непокретности бр. .., кат. парцеле бр. .. и .. - обе потест ... КО ..., описане у изреци пресуде, као и земљишта за редовну употребу објекта, што би тужена била дужна да трпи упис права.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац АА је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, сходно члану 404. став 1. Закона о парничном поступку.
Врхони касациони суд је у границама својих овлашћења на основу члана 404. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11...18/20), оценио да у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса и уједначавања судске праксе, као ни новог тумачења права, узимајући у обзир врсту спора и саржину тражене судске заштите, начин пресуђења и разлоге за одбијање тужбеног захтева. Тужиоци уз ревизију нису приложили судске одлуке које би поткрепиле тврдњу неуједначеној судској пракси и супротном пресуђењу судова о истом тужбеном захтеву као што је конкретан, па није испуњен законски услов који се односи на потребу уједначавања судске праксе. Образложење побијане пресуде за одлуку о одбијању тужбеног захтева не одступа од судске праксе у тумачењу и примени материјалног права, у погледу услова савесности за стицаоца путем одржаја или грађења на туђем земљишту – чл. 24., 28. и 29. Закона о основама својинско–правних односа. Разлози на којима су засноване одлуке нижестепених судова у том смислу одговарају и усклађени су са важећим тумачењем права и владајућим правним схватањем, имајући у виду утврђено чињенично стање, тако да не постоји потреба за новим тумачењем права.
Из наведених разлога, одлучено је као у првом ставу изреке.
Испитајући побијану пресуду на основу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена ни као редовна.
Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско правним споровима, када се тужбени захтев односи на утврђење права својине на непокретностима или потраживање у новцу, на предају ствари, или извршење неке друге чинидебе, ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба је поднета 22.01.2018. године, а у тужби је као вредност предмета спора наведен износ од 100.000,00 динара.
Како вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, ревизија је недозвољена.
Из наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 413. ЗПП одлучио као у другом ставу изреке.
Председник већа – судија
Слађана Накић Момировић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић