Рев 5643/2022 3.19.1.25.1.3

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 5643/2022
08.03.2023. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Добриле Страјина, председника већа, Драгане Миросављевић и Надежде Видић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Лазар Гутеша, адвокат из ..., против туженог Сава неживотно осигурање, АД за осигурање Београд, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Панчеву Гж 899/21 од 31.08.2021. године, у седници одржаној 08.03.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Вишег суда у Панчеву Гж 899/21 од 31.08.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Вршцу П 84/21 од 31.05.2021. године, ставом првим изреке, делимично је усвојен тужбени захтев и обавезан тужени да тужиоцу исплати по основу претрпљених физичких болова износ од 45.000,00 динара, по основу претрпљеног страха износ од 45.000,00 динара, трошкове уништене кациге у износу од 18.600,00 динара и на име оштећења телефона износ од 11.400,00 динара, односно укупно 120.000,00 динара са законском затезном каматом од 31.05.2021. године до исплате. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу на име трошкова поступка исплати износ од 70.500,00 динара, са законском затезном каматом од извршности до исплате. Ставом трећим изреке, одбијен је, као неоснован, тужбени захтев тужиоца да се обавеже тужени да му на име накнаде штете по основу претрпљених душевних болова због умањене опште животне активности исплати износ од 70.000,00 динара и на име материјалних трошкова лечења износ од 14.238,00 динара, све са законском затезном каматом од пресуђења до исплате.

Виши суд у Панчеву је пресудом Гж 899/21 од 31.08.2021. године, ставом првим изреке, преиначио првостепену пресуду у првом и другом ставу изреке, тако што је одбио, као неоснован, тужбени захтев тужиоца и одлучио да свака странка сноси своје трошкове поступка. Ставом другим изреке, одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу одредбе члана 410. Закона о парничном поступку – ЗПП (''Службени гласник РС'', бр. 72/11 ... 18/20), Врховни касациони суд је оценио да ревизија нијее дозвољена.

Тужбу ради накнаде штете тужилац је поднео 13.04.2020. године, а вредност предмета спора је 120.000,00 динара.

Правноснажном пресудом одлучено је о тужбеном захтеву тужиоца за накнаду штете. Имајући у виду вредност предмета спора, ради се о спору мале вредности, обзиром да се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, у смислу члана 468.став 1. ЗПП, а одредбом члана 479.став 6.истог закона, прописано је да против одлуке другостепеног суда, у поступку о споровима мале вредности, није дозвољена ревизија.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.

Председник већа - судија

Добрила Страјина,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић