Рев 5778/2022 3.1.1.5; заштита својине

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 5778/2022
16.06.2022. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Бранке Дражић, Данијеле Николић, Катарине Манојловић Андрић и Гордане Џакула, чланова већа, у парници тужиоца „Meltal“ ДОО из Руме, чији је пуномоћник Владимир Пантић адвокат из ..., против туженог АА из ..., чији је пуномоћник Милан Маричић адвокат из ..., ради предаје поседа, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 34/22 од 19.01.2022. године, у седници већа одржаној дана 16.06.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 34/22 од 19.01.2022. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 34/22 од 19.01.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Руми П 319/20 од 20.09.2021. године, ставом првим изреке, обавезан је тужени да преда тужиоцу у посед и државину слободне од лица и ствари непокретности уписане у лист непокретности .. КО ..., и то парцелу .. и део парцеле .. који се на западу и северозападу граничи са парцелом .. а на истоку и североистоку се простире до канала који представља физичку границу према преосталом делу парцеле .. у површини од 2.236м2. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да на име накнаде трошкова поступка плати тужиоцу износ од 99.340,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж 34/22 од 19.01.2022. године, ставом првим изреке, одбијена је жалба туженог и потврђена пресуда Основног суда у Руми П 319/20 од 20.09.2021. године. Ставом другим изреке, одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова жалбеног поступка, а ставом трећим изреке одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова одговора на жалбу.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је благовремено изјавио ревизију, са предлогом да се применом члана 404. став 2. ЗПП дозволи одлучивање о овом правном леку ради уједначавања судске праксе.

Тужилац је поднео одговор на ревизију.

Одредбом члана 404. став 1. ЗПП прописано је да се ревизија може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако Врховни касациони суд оцени да је потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, уједначити судску праксу или дати ново тумачење права (посебна ревизија).

Наводима ревизије туженог да је поступак у овом спору требало прекинути до правноснажног окончања парнице у којој се расправља о праву својине туженог на спорном земљишту, јер је то претходно питање за одлуку о захеву тужиоца за предају земљишта у посед, указује се на погрешну примену члана 223. ЗПП. Из таквих навода следи да је ревизија изјављена због битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. ЗПП, што није разлог за посебну ревизију предвиђену чланом 404. тог закона.

С`тога је и одлучено као у првом ставу изреке.

Ревизија туженог није дозвољена ни на основу члана 403. став 3. ЗПП. Вредност предмета спора (члан 33. став 2. ЗПП), одређена у тужби износом од 100.000,00 динара, нижа је од динарске противвредности од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан њеног подношења, која је меродавна за дозвољеност ревизије у смислу наведене законске одредбе.

Из тог разлога, на основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у другом ставу изреке.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић