Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 604/2024
26.02.2025. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранке Дражић, председника већа, Maрине Милановић, Весне Мастиловић, Иване Рађеновић и Владиславе Милићевић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Игор Соколовић, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Младен Васић, адвокат из ..., ради дуга, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Вишег суда у Врању Гж 2869/22 од 12.09.2023. године, у седници одржаној 26.02.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији туженог изјављеној против пресуде Вишег суда у Врању Гж 2869/22 од 12.09.2023. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Вишег суда у Врању Гж 2869/22 од 12.09.2023. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Врању Гж 2869/22 од 12.09.2023. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена пресуда Основног суда у Сурдулици П 711/21 од 11.10.2022. године, којом је усвојен тужбени захтев и обавезан тужени да тужиоцу за састав жалбе и поднеска у предмету Прекршајног суда у Врању Одељење у Сурдулици Пр 4715/18 исплати износ од 63.750,00 динара са законском затезном каматом почев од 17.05.2021. године до исплате, и обавезан тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 66.900,00 динара са законском затезном каматом од дана извршности до исплате. Ставом другим изреке, одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној применом члана 404. ЗПП.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку – ЗПП ЗПП („Сл. гласник РС“ бр. 72/11... 18/20 и 10/23 - други закон) Врховни суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији туженог као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1. ЗПП. Имајући у виду врсту спора и садржину тражене судске заштите, начин пресуђења и разлоге које су нижестепени судови дали за своје одлуке, у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса, односно правних питања у интересу равноправности грађана, а не постоји потреба новог тумачења права. Предмет тражене судске заштите је исплата накнаде за пружене адвокатске услуге и у конкретном случају ради се о парници ради дуга, у којима одлука о основаности тужбеног захтева и примена материјалног права зависе од утврђеног чињеничног стања у сваком конкретном случају. Тужени у ревизији није пружио доказ о постојању различитих одлука у истој чињеничној и правној ситуацији као у конкретном случају и супротном пресуђењу судова, па није испуњен законски услов који се односи на потребу за уједначавањем судске праксе. Разлози ревизије се делом односе на битне повреде одредаба парничног поступка због чега се посебна ревизија не може изјавити, а ревизијом туженог се оспорава оцена доказа и утврђено чињенично стање што у поступку по ревизији није дозвољено на основу члана 407. став 2. ЗПП. Из наведеног разлога је одлучено као у ставу првом изреке.

Преузмите документ у ПДФ формату