Пресудом Вишег суда у Београду Гж 17174/20 од 02.06.2021. године, ставом првим изреке, одбијене су као неосноване жалбе тужиље и тужене и потврђена је пресуда Првог основног суда у Београду П 8799/19 од 23.06.2020. године. Ставом другим изреке, одбијени су захтеви тужиље и тужене за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену - дела којим је одлучено о трошковима поступка, тужиља је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права, с предлогом да се о истој одлучује сходно члану 404. ЗПП, ради уједначавања судске праксе.

По оцени Врховног касационог суда, имајући у виду правноснажне судске одлуке достављене уз ревизију, али и правни став усвојен на седници Грађанског одељења овог суда од 05.07.2016. године, који је допуњен на седници истог одељења од 03.03.2020. године, постоје разлози за одлучивање о посебној ревизији тужиље предвиђени чланом 404. став 1. ЗПП због чега је одлучено као у првом ставу изреке.

Одлучујући о изјављеној ревизији на основу члана 408. у вези са чланом 420. став 6. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да је ревизија тужиље основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Одлучујући о захтеву тужиље за накнаду трошкова поступка нижестепени судови су обавезали тужену да исте надокнади тужиљи, али без увећања за износ пореза за додатну вредност од 20%, са образложењем да пуномоћник тужиље није доставио фискални рачун за извршене адвокатске услуге као доказ да је издатак, у виду обрачунатог пореза на додату вредност, заиста и настао.

По налажењу Врховног касационог суда, основано се изјављеном ревизијом указује да је у овом случају погрешно примењено материјално право

Странка која у целини изгуби парницу дужна је да противној странци накнади трошкове (члан 153. став 1. ЗПП). Приликом одлучивања који ће трошкови да се накнаде странци суд, ценећи све околности, узима у обзир само оне трошкове који су били потребни ради вођења парнице, а ако је за награде адвоката или друге трошкове прописана тарифа, ти трошкови одмериће се по тој тарифи (члан 154. ЗПП).

Одредбом члана 13. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката („Службени гласник Републике Србије“, број 121/12) прописано је да адвокат који је обвезник пореза на додату вредност има право додати припадајући порез на додату вредност на извршени обрачун награде и трошкова.

По Закону о порезу на додату вредност („Службени гласник Републике Србије“, број 84/04), адвокати се сматрају пореским обвезницима јер се послови и радње које предузимају у циљу пружања правне помоћи у оквиру бављења адвокатуром сматрају услугама пруженим уз накнаду и предмет су опорезивања порезом на додату вредност (чланови 3. и 8). Према члану 42. наведеног закона, обвезник је дужан да изда рачун за сваки промет добара и услуга, али је чланом 45. истог закона прописано да министар ближе уређује у којим случајевима нема обавезе издавања рачуна, или се могу изоставити поједини подаци у рачуну, односно предвидети додатна поједностављења у вези са издавањем рачуна.

Правилником о одређивању случајева у којима нема обавезе издавања рачуна и о рачунима код којих се могу изоставити поједини подаци („Службени гласник Републике Србије“, број 132/12 - у даљем тексту: Правилник) прописано је да обвезник пореза на додату вредност нема додатну обавезу да изда рачун из члана 42. Закона о порезу на додату вредност за промет добара и услуга физичким лицима, са изузетком предузетника, која нису обвезници пореза на додату вредност (члан 2. став 1. тачка 1).

У конкретном случају, пуномоћник тужиље је адвокат који је обвезник пореза на додату вредност - уз захтев за накнаду трошкова поступка приложио је потврду Министарства финансија - Пореске управе од 04.04.2018. године о извршеном евидентирању адвоката за порез на додату вредност. Стога тужиљи ,коју је у овој парници заступао адвокат - обвезник пореза на додату вредност, има право на накнаду трошкова - награду за заступање увећане за вредност пореза на додату вредност за адвокатстку услугу, у складу са чланом 13. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката и чланова 3. и 8. Закона о порезу на додату вредност. С обзиром да је тужиља физичко лице која није обвезник пореза на додату вредност, сагласно члану 2. став 1. тачка 1. Правилника донетог на основу члана 45. Закона о порезу на додату вредност, њен пуномоћник није имао обавезу издавања рачуна из члана 42. тог закона, па зато достављање таквог рачуна није услов за остварење права тужиље на накнаду трошкова у висини пореза на додату вредност за адвокатску услугу.

Имајући у виду изложено, одлуке нижестепених судова о трошковима поступка су преиначене и тужени, сходно члану 153. став 1. и члану 154. ЗПП, обавезан да тужиљи исплати износ од још 9.000,00 динара (20% на име ПДВ-а од награде за састав три поднеска и заступање на три одржана и једном неодржаном рочишту, у укупном износу од 45.000,00 динара) са законском затезном каматом од дана наступања услова за извршност одлуке, као и да тужиљи надокнади трошкове поступка по жалби у износу од 14.400,00 динара увећане за 20% на име ПДВ-а, таксе на жалбу и таксу на одлуку у износу од по 2.531,01 динара, укупно износ од 19.462,02 динара, све у складу са АТ и ТТ.

Из наведених разлога, на основу члана 416. став 1. у вези са чланом 420. став 6. ЗПП, одлучено је као у другом ставу изреке.

Тужиља је успела у поступку по ревизији због чега јој припада право на трошкове тог поступка и то у износу од 21.600,00 динара са траженим увећењем од 20% на име ПДВ-а према АТ важећој у време предузимања ове парничне радње, као и судске таксе на ревизију у износу од 5.062,01 динара и судске таксе на одлуку по ревизији у износу од 7.593,02 динара, укупно износ од 34.255,03 динара, због тога је на основу члана 165. став 2. у вези са чланом 153. став 1. и чланом 154. ЗПП, одлучено као у трећем ставу изреке.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић