Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 6208/2022
01.06.2022. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Марине Милановић, председника већа, Драгане Бољевић, Данијеле Николић, Бранке Дражић и Бранислава Босиљковића, чланова већа, у парници тужиље АА из места ... – ..., чији су пуномоћници Мишко Димитријевић, Иван Богдановић, Мирјана Димитријевић и Радован Џанић, адвокати из ..., против тужене Републике Србије, Министарство унутрашњих послова, Сектор за ванредне ситуације, коју заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Краљеву, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 365/22 од 14.02.2022. године, у седници одржаној 01.06.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужене, изјављеној као изузетно дозвољеној, против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 365/22 од 14.02.2022. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 365/22 од 14.02.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 365/22 од 14.02.2022. године одбијена је жалба тужене и потврђена пресуда Основног суда у Ивањици П 304/21 од 03.11.2021. године, којом је делимично усвојен тужбени захтев и обавезана тужена да исплати тужиљи износ од 252.000,00 динара на име накнаде штете, са законском затезном каматом од 03.11.2021. године, као дана пресуђења до исплате и 96.590,00 динара на име трошкова поступка, са законском затезном каматом од извршности до исплате. Ставом другим изреке другостепене пресуде одбијен је захтев тужене за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права, на основу члана 404. Закона о парничном поступку, a ради уједначавања судске праксе и новог тумачења права.

Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр.72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14, 87/18, 18/20), Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној. Наиме, правноснажном пресудом одлучено је о одговорности тужене за материјалну штету проузроковану 14.05.2015. године елементарином непогодом (градом) на засадима малина тужиље, која није била спречена дејством противградне заштите и о обавези тужене да насталу штету накнади. О одговорности тужене и питању пасивне легитимације нижестепени судови су одлучили на основу прописа важећих у време када се догодила елементарна непогода, и то: члана 172. став 1. Закона о облигационим односима, члана 11. Закона о министарствима („Службени гласник Републике Србије“, број 44/14), којим је прописано да Министарство унутрашњих послова обавља послове државне управе који се односи на противградну заштиту, као и Закона о ванредним ситуацијама („Службени гласник Републике Србије“, број 111/09, 92/11, 93/12), према коме је тужена дужна да обезбеди изградњу јединственог система заштите и спасавања (члан 2), а њени органи су, поред осталих, субјекти заштите (члан 4. став 1. тачка 1). Конкретно, Министарство унутрашњих послова (члан 11. став 2) у области заштите и спасавања: координира рад са свим субјектима система заштите и спасавања (тачка 5), организује систем осматрања, обавештавања, раног упозоравања и узбуњивања на територији Републике Србије (тачка 6), припрема и спроводи безбедносну заштиту простора, инфраструктуре и објеката од значаја за предузимање мера и извршавање задатака заштите и спасавања (тачка 8).