Против другостепене пресуде првотужена је благовремено преко пуномоћника изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду у смислу члана 408. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ 72/11, 55/14), и утврдио да ревизија првотужене није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Прева утврђеном чињеничном стању, по предлогу за извршење на основу веродостојне исправе поднетом од стране извршног повериоца, овде првотужене, донето је решење о извршењу Ив. бр. 4395/11 од 29.08.2011. године, којим је одређено извршење према извршном дужнику, друготуженом у овој парници, ради наплате доспелог новчаног потраживања, и то пописом, проценом и продајом покретних ствари извршног дужника. Закључком Ив. 4395/11 од 21.12.2012. године измењено је решење о извршењу у погледу средства и предмета извршења, тако што је одређено извршење путем процене и продаје пословног простора извршног дужника, ВВ из ..., и то локала у ... на КП.БР. ... КО ..., уписаног у лист непокретности бр. ... код Службе за катастар непокретности у ... . Решењем Републичког геодетског завода – Служба за катастар непокретности ... од 15.01.2013. године, на основу закључка од 21.12.2012. године уписана је забележба решења о извршењу којим се мења решење о извршењу од 29.08.2011. године, тако што ће се новчано потраживање извршног повериоца, првотуженог у овој парници, наплатити од извршног дужника ВВ из ..., проценом и продајом пословног простора у корист извршог повериоца, на кп. бр. ... у листу непокретности ... КО ... . Дана 15.12.2011. године пред Основним судом у Бору је оверен уговор о купопродаји непокретности, Ов3. ..., којим је друготужени као продавац продао тужиљи као купцу локал површине 25 м2 у ... на кп.бр. ... у листу непокретности ... КО ... . Предметни локал је одмах предат тужиљи у државину, и тужиља је у непрекидној државини локала од овере уговора о купопродаји. Тужиља је поднела захтев за упис права својине у катастар непокретности дана 17.07.2013. године.

Код овако утврђеног чињеничног стања, правилно је у побијаној другостепеној пресуди примењено материјално право када је преиначена првостепена пресуда, усвојен тужбени захтев тужиље и проглашено недопустивим извршење одређено у предмету Основног суда у Бору Ив. бр. 4395/11, на предметном пословном простору – локалу у ... .

Наиме, тужиља је предметни локал стекла по основу уговора о купопродаји овереног код суда дана 15.12.2011. године, и локал јој је одмах предат у државину, годину дана пре него што је донет закључак од 21.12.2012. године којим је измењено решење о извршењу и одређено извршење проценом и продајом предметног пословног простора. У време закључења уговора о купопродаји, наведени локал није био предмет извршења, а забележба решења о извршењу, које је измењено закључком, извршена је тек 15.01.2013. године. У овој парници, пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 2940/14 од 02.04.2015. године, ставом првим изреке одбијена је као неоснована жалба противтужиоца „ББ“ ..., и потврђена пресуда Основног суда у Бору П 486/13 од 28.01.2014. године у ставу другом изреке, којим је одбијен противтужбени захтев да се утврди да је ништав уговор о купопродаји оверен код Основног суда у Бору дана 15.12.2011. године, закључен између тужиље и туженог ВВ из ... .

С обзиром на наведено, правилан је закључак другостепеног суда да је недопустиво извршење на предметном локалу. На основу пуноважног уговора о купопродаји непокретности и извршењем обавезе уговарача у целости предајом тужиљи овог локала у државину, на тужиљу као савесног стицаоца прешла су сва власничка овлашћења на спорном локалу, што представља њено право које спречава извршење. Тужиља је савесни стицалац који има ваљан правни основ за стицање права својине, односно уговор о купопродаји закључен пре него што је одређено извршење на спорном локалу, па се као купац, који по пуноважном правном основу држи спорни локал, у односу на друга лица сматра власником непокретности са својинским овлашћењима, без обзира што до доношења решења извршног суда о промени средстава извршења није извршила упис свог права у катастру непокретности и тако стекла својину у смислу члана 33. Закона о основама својинскоправних односа. Стога се ревизијом првотужене неосновано истиче погрешна примена материјалног права.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци, на основу члана 414. став 1. ЗПП.

Председник већа - судија

Бисерка Живановић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић