
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 662/2020
26.02.2020. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић, Споменке Зарић, Гордане Комненић и др Илије Зиндовића, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Данијела Стојадиновић, адвокат из ..., против тужене Националне службе за запошљавање, са седиштем у Крагујевцу, ради дуга, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Вишег суда у Крагујевцу Гж 8028/18 од 12.09.2019. године, у седници одржаној 26.02.2020. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиље, као изузетно дозвољеној. ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиље изјављена против пресуде Вишег суда у Крагујевцу Гж 8028/18 од 12.09.2019. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Крагујевцу П 11252/16 од 18.09.2018. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца да се обавеже тужена да тужиоцу по основу дуга на име мање исплаћене новчане накнаде за случај незапослености, у периоду од 01.04.2013. године до 28.07.2014. године, исплати износе са законском затезном каматом, како је у изреци наведено. Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца у односу на мање обрачунату законску затезну камату. Ставом трећим изреке, одлучено је да свака странка сноси своје трошкове парничног поступка.
Пресудом Вишег суда у Крагујевцу Гж 8028/18 од 12.09.2019. године, одбијена је жалба тужиље и потврђена првостепена пресуда.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложила да се ревизија сматра изузетно дозвољеном, сагласно члану 404. Закона о парничном поступку.
Према одредби члана 404. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП (''Службени гласник РС'' 72/11, 55/14, 78/18), посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно размотрити правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је птребно ново тумачење права. Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни касациони суд цени у већу од пет судија. Правноснажном пресудом одлучено је о исплати на име накнаде штете као разлике између припадајуће и исплаћене новчане накнаде за случај незапослености. О праву тужиоца и висини тражене накнаде, судови су одлучили уз примену материјалног права које је у складу са правним схватањем израженим кроз одлуке Врховног касационог суда, у којима је одлучивано о истоветним захтевима тужилаца, са истим или сличним чињеничним стањем и правним основом, због чега у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права.
Како на основу изнетог произилази да у конкретном случају нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП, Врховни касациони суд је применом члана 404. став 2. ЗПП, одлучио као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да је ревизија недозвољена.
Тужба у овој парници поднета је 21.06.2016. године ради исплате 4.000,00 динара, на име накнаде штете као разлике између припадајуће и исплаћене новчане накнаде за случај незапослености. Поднеском од 02.02.2018. године тужиља је преиначила тужбу, тако што је предметну накнаду затражила у износу од 35.160,90 динара, колико износи и вредност предмета спора која се ревизијом побија.
Одредбом члана 468. став 1. ЗПП, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу који не прелази 3.000 евра, док према члану 479. став 6. ЗПП, против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена. Имајући у виду да се у конкретном случају ради о спору у коме се тужбени захтев односи на новчано потраживање које не прелази динарску противвредност 3.000 евра, што значи да се ради о спору мале вредности у коме ревизија није дозвољена, то је и ревизија тужиоца недозвољена, применом одредбе члана 479. став 6. ЗПП.
На основу изнетог, применом члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа - судија
Јасминка Станојевић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић