
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 7712/2025
11.06.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, др Илије Зиндовића, Марије Терзић, Надежде Видић и Мирјане Андријашевић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Владимир Путник, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Привредни суд у Београду, коју заступа Државно правобранилаштво, Београд, ради накнаде имовинске штете, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду Гж рр1 16/2024 од 06.06.2024. године, у седници одржаној 11.06.2025. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиље изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду Гж рр1 16/2024 од 06.06.2024. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиље изјављена против пресуде Вишег суда у Београду Гж рр1 16/2024 од 06.06.2024. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Младеновцу, Судска јединица у Сопоту Прр1 41/21 од 14.04.2022. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиље, па је тужена обавезана да јој, због повреде права на суђење у разумном року, на име накнаде имовинске штете исплати износ од 209.339,64 динара, са законском затезном каматом од 14.10.2019. године па до исплате. Ставом другим изреке, обавезана је тужена да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у износу од 79.800,00 динара, са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате.
Виши суд у Београду је, пресудом Гж рр1 16/2024 од 06.06.2024. године, ставом првим изреке, преиначио пресуду Основног суда у Младеновцу, Судска јединица у Сопоту Прр1 41/21 од 14.04.2022. године, тако што је одбијен тужбнеи захтев тужиље којим је тражила да суд тужену обавеже да јој на име накнаде имовинске штете због повреде права на суђење у разумном року исплати износ од 209.3339,64 динара, са законском затезном каматом почев од 14.10.2019. године до исплате, као и захтев тужиље за накнаду трошкова поступка. Ставом другим изреке, тужиља је обавезана да туженој накнади трошкове парничног поступка у износу од 18.000,00 динара.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је изјавила благовремену ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, позивајући се на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку.
Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11...10/23), у вези одредбе члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).
По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији тужиље прописани одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.
Предмет тражене правне заштите је накнада имовинске штете тужиљи због повреде права на суђење у разумном року. Побијана одлука, којом је тужбени захтев тужиље одбијен заснована је на утврђеном чињеничном стању да послодавац тужиље ''Индустрија котрљајућих лежајева'' а.д. Београд, није била у већинском државном власништву у периоду из кога датира тужиљино потраживање и да не постоји узрочно- последична веза између деловања Републике Србије, у смислу донетих закона којима су продужавани утврђени рокови за приватизацију и онемогућавање извршења судских одлука ради намирења потраживања, у односу на субјект приватизације, пошто се ти закони не односе на стечајног дужника – тужиљиног послодавца, јер је он приватизован пре измена Закона о приватизацији (''Службени гласник РС'', бр. 123/07). Наведена одлука не одступа од закључка о одговорности Републике Србије за накнаду материјалне штете настале због неизвршења правноснажних судских одлука усвојеној на седници Грађанског одељења Врховног касационог суда одржаној 02.11.2018. године.
На основу одредбе члана 404. став 2. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.
Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије применом одредбе члана 410. став 2. тачка 5., у вези одредбе 468. став 1. и 479. став 6. Закона о парничном поступку и утврдио да ревизија није дозвољена.
Одредбом члана 468. став 1. Закона парничном поступку, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе. На основу одредбе члана 479. став 6. истог Закона, против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности, ревизија није дозвољена.
Тужбу ради накнаде имовинске штете тужиља је поднела 14.10.2019. године, а вредност предмета спора је 209.339,64 динара, па је поступак вођен по правилима за спорове мале вредности.
Имајући у виду да је спор мале вредности у ком се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, следи да против одлуке другостепеног суда, у овој врсти спора, ревизија није дозвољена у смислу одредбе члана 479. став 6. Закона о парничном поступку. Преиначење одлуке од стране другостепеног суда није од утицаја на примену одредбе члана 403. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, имајући у виду да је посебном одредбом закона (члан 479. став 6. Закона о парничном поступку) искључено право на изјављивање ревизије у споровима мале вредности, па посебно правило искључује примену општег правила о дозвољености ревизије, у случајевима из одредбе члана 403. став 2. истог Закона.
На основу одредбе члана 413. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Гордана Комненић,с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић

.jpg)
