Испитујући побијану пресуду на основу члана 408. ЗПП, Врховни суд је установио да је ревизија основана.

Према утврђењу првостепеног суда, на основу уговора од 31.08.1997. године, тужилац је туженом обезбедио бесплатно школовање, исхрану, обућу, одећу, школски прибор, уџбенике, месечне новчане приходе. Тужени се обавезао да све разреде Војне гимназије заврши у року одређеном прописом школе на начин предвиђен одредбама Закона о војним школама, а да по завршетку школовања у војној гимназији, зависно од успеха и потребе службе, настави школовање у Војној академији у коју буде распоређен, као и да солидарно са родитељем потписником уговора тужиоцу накнади трошкове школовања у случају да изгуби право на даље школовање због недовољног општег успеха у војној гимназији или на војној академији или ако својом кривицом изгуби статус ученика или студента на начин предвиђен одредбама Закона о војним школама. Тужени је по завршетку војне гимназије школовање наставио тако што је са тужиоцем закључио уговор о школовању студента Војне академије, Одсек ..., број .. од 15.11.2001. године, смер ... . Чланом 3. став 1. тачка 5. Уговора је прописано да је студент АА, дужан да Генералштабу ВЈ накнади трошкове школовања у случају ако школовање прекине по личном захтеву, молби. Коначним решењем Војне академије од 12.12.2001. године, на лични захтев туженог, прекинуто је његово школвање и утврђено да су трошкови школовања туженог у Војној гимназији износили 239.317,63 динара, у Војно техничкој академији 14.935,58 динара, што укупно износи 254.253,21 динар.

Првостепени суд је одбио тужбени захтев тужиоца налазећи да се тужени уговором обавезао да заврши школовање у року који је прописима одређен, али да због здравственог стања, које представља једну објективну чињеницу која је временом утврђена, није био у могућности да испуни обавезу која је иначе објективно могућа. Тужени јесте поднео молбу за престанак школовања, али управо из здравствених разлога, због чега је проглашен неспособним за војну службу, па је немогућност испуњења војне обавезе била разлог прекида школовања, односно ради се о околностима које се не могу ставити на терет туженом који је проглашен неспособним за служење војног рока и трајно неспособним 2008. године, због свог здравственог стања. Због тога првостепени суд сматра да тужени није крив за раскид уговора о школовању и одбија захтев тужиоца.

Другостепени суд налазећи да је првостепени суд погрешно применио материјално право када је одбио захтев тужиоца због застарелости, преиначава првостепену пресуду и усваја захтев са образложењем да се ради о потраживању стеченог без основа за које важи општи рок застарелости од 10 година, те да је тужени дужан да накнади тужиоцу налазом вештака утврђене трошкове у висини како је опредељена.

Другостепени суд није поступао ссгласно члану 386. и 396. ЗПП, у границама жалбених навода, већ је своју одлуку засновао на примени одредби о застарелости потраживања и примени општег рока застарелости, иако то по природи ствари тужилац у жалби против првостепене пресуде којом је одбијен тужбени захтев није ни истицао. Ни првостепени суд није тужбени захтев одбио зато што је потраживање застарело, већ са образложењем да је наступила немогућност испуњења уговора од стране туженог, закључијући да тужени није крив за раскид уговора. Другостепени суд то није расправио, а то су били жалбени наводи тужиоца, па се ревизијом основано указује да се не може испитати правилност примене материјалног права.

Зато је на основу члана 416. ЗПП, одлучено као у изреци овог решења, па ће другостепени суд у поновном поступку поново одлучити о жалби тужиоца, крећући се у границама разлога наведених у жалби, уз правилно испитивање примене материјалног права на спорни однос. Одлучиће и о трошковима спора.

Председник већа - судија

Татјана Миљуш, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић