Одлучујући о дозвољености ревизије на основу члана 404. став 2 у вези члана 420. став 6. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ бр.72/11...10/23) и члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку – ЗВП („Службени гласник РС“ бр. 46/95,...14/22), Врховни суд је нашао да су испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП да се дозволи одлучивање о посебној ревизији предлагача ради уједначавања судске праксе у погледу статуса земљиште у време експропријације, па је одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући правилност побијаног решења на основу члана 408. у вези члана 420. став 6. ЗПП, Врховни суд је нашао да је ревизија основана.

У поступку доношења побијаног решења није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. ЗПП, на коју Врховни суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, предлагачу је правноснажним решењем Општине Рума, Општинске управе, Одељења за урбанизам и грађење број 465-80/2021 од 29.04.2021. године, које је исправљено решењем истог органа од 25.11.2022. године, експроприсан део парцеле у његовом власништву број 3307/2 површине 9 а 29 м2, која је уписана у лист непокретности број 876 КО ... по предлогу корисника експропријације, овде противника предлагача „Коридори Србије“ д.о.о. из Београда, ради изградње државног пута Рума – Шабац – Лозница, сагласно Уредби о изменама и допунама Уредбе о уређивању просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора државног пута првог реда број 21 Нови Сад – Рума – Шабац и државног пута првог реда број 19 Шабац – Лозница и Закључку Владе РС од 18.06.2020. године, којим је утврђен јавни интерес за предметну експропријацију. Наведеним решењем је одређено да је корисник експропријације дужан да по правноснажности тог решења исплати новчану накнаду за експроприсану непокретност у посебном поступку. Странке нису постигле споразум о висини накнаде за експроприсану парцелу у управном поступку због чега је покренут ванпарнични поступак пред судом ради одређивање висине накнаде. Према извештају Пореске управе, тржишна вредност пољопривредног земљишта предметне парцеле износи 82,43 динара по м2. На основу налаза и мишљења судског вештака пољопривредне струке Светлане Поповић, утврђена је тржишна вредност експроприсане парцеле као пољопривредог земљишта у износу од 276,00 динара по м2, односно 256.404,00 динара за укупно одузету површину.

Полазећи од утврђеног чињеничног стања и утврђене тржишне вредности експроприсаног земљишта као пољопривредног земљишта, у ком статусу је парцела предлагача уписана у катастру непокретности и тај статус је имала у моменту правноснажности решења о експропријацији, првостепени суд је обавезао противника предлагача да предлагачу исплати новчану накнаду у износу утврђеним пољопривредним вештачењем на основу одредби чланова 41. став 2. и 42. став 1. Закона о експропријацији, одбијајући предлог да се одреди грађевинско вештачење.

Прихватајући у потпуности аргументацију првостепеног суда засновану на наведеним одредбама Закона о експропријацији, другостепени суд је оценио да је првостепени суд правилно одредио новчану накнаду за експроприсано земљиште према статусу и врсти тог земљишта у моменту одузимања, односно доношења правноснажног решења о експропријацији, сматрајући да је без значаја за одређивање висине накнаде чињеница да се планским актом мења намена одузетог земљишта из пољопровредног у грађевинско.

По оцени Врховног суда, нижестепени судови су донели побијану одлуку погрешном применом материјалног права, због чега је чињенично стање непотпуно утврђено.

У конкретној ситуацији, према подацима из правноснажног решења о експропријацији произилази да је део катастарске парцеле бр. 3307/2 КО ... експроприсан ради изградње државог пута Рума - Шабац - Лозница. Предлагач основано истиче у ревизији да је до промене статуса експроприсаног земљишта дошло пре правноснажности решења о експропријацији од 29.04.2021. године (које је исправљено решењем од 25.11.2022. године) доношењем Уредбе о изменама и допунама Уредбе о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора државног пута првог реда број 21 Нови Сад – Рума – Шабац и државног пута првог реда број 19 Шабац - Лозница („Службени гласник РС“, бр. 88/2020 од 18.06.2020. године). Због тога се не може прихватити заузето становиште нижестепених судова које имплицира на накнадну промену статуса предметног земљишта.

По становишту Врховног суда, ступањем на снагу Просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора државног пута првог реда број 21 Нови Сад - Рума - Шабац и државног пута првог реда број 19 Шабац - Лозница дошло је до промене намене експроприсаног земљишта које је по том основу постало грађевинско земљиште на основу члана 82. Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС“, бр.72/09...83/18), без обзира што та промена намене и статуса није проведена у катастру. Према овој законској одредби која регулише појам грађевинског земљишта, оно је дефинисано као земљиште које је одређено законом и планским документом као грађевинско, које је предвиђено за изградњу и редовно коришћење објеката, као и земљиште на којем су изграђени објекти у складу са законом. Одредбом члана 83. став 2. истог закона, прописано је да ступањем на снагу планског документа којим је промењена намена земљишта у грађевинско земљиште, власници тог земљишта стичу права и обавезе прописане овим законом и подзаконским актима донетим на основу закона, без обзира на чињеницу што орган надлежан за упис на непокретностима и правима на њима није спровео промену у јавној књизи о евиденцији непокретности и права. Из одредбе члана 88. истог закона, произлази да је у случају када се планским документом промени намена пољопривредног и шумског у грађевинско земљиште, орган надлежан за доношење планског документа дужан је да у року од 15 дана од дана ступања на снагу тог документа, органу надлежном за послове државног премера и катастра достави акт који садржи опис катастарских парцела којима је промењена намена (став 1), а орган надлежан за послове државног премера и катастра у року од 15 дана по добијању акта из става 1. истог члана, решењем проводи насталу промену и ставља забележбу о обавези плаћања накнаде за промену намене у базу података катастра непокретности за коју се издаје лист непокретности (став 2). Пољопривредно земљиште коме је планским документом промењена намена у грађевинско, до привођења намени може се користити за пољопривредну производњу (став 3). Од дана ступања на снагу планског документа којим је извршена промена намене пољопривредног и шумског земљишта у грађевинско земљиште, власник таквог земљишта остварује сва права власника на грађевинском земљишту, у складу са овим законом (став 9).

Чланом 11. Закона о планирању и изградњи је прописано да су плански документи просторни и урбанистички планови, а да су просторни планови поред осталог и Просторни план подручја посебне намене. Чланом 2. истог закона, намена земљишта је дефинисана као начин коришћења земљишта одређен планским документом.

Према томе, с обзиром да правно дејство планског документа настаје његовим ступањем на снагу (члан 88. став 9. закона о планирању и изградњи) од тада власник таквог земљишта остварује своја права власника на грађевинском земљишту у складу са овим законом, а без обзира на то што орган надлежан за упис права на непокретностима није спровео ту промену намене у катастру непокретности (члан 83. став 2. истог закона). У том контексту је без правног значаја то што се пољопривредно земљиште којем је планским документом промењена намена у грађевинско до привођења намене може и даље користити за пољопривредну производњу (члан 88. став 3). То значи да се новчана накнада за експроприсано земљиште одређује према врсти (статусу) земљишта у време доношења правноснажног решења о експропријацији.

Како у конкретном случају према подацима из правноснажног решења о експропријацији произлази да није реч о накнадној промени статуса земљишта, већ о томе да је пре експропријације био утврђен јавни интерес за експропријацију и донет плански документ (Просторни план подручја посебне намене инфраструктурног коридора државног пута првог реда број 21 Нови Сад - Рума - Шабац и државног пута првог реда број 19 Шабац - Лозница), који га је одредио као грађевинско земљиште, то упућује на закључак да је пре правноснажности решења о експропријацији ступањем на снагу планског документа био промењен статус овог земљишта у грађевинско земљиште.

Из изложених разлога, првостепени суд ће у поновном поступку утврдити висину тржишне цене експроприсаног земљишта као грађевинског земљишта на основу чанова 41. став 2. и 42. Закона о експропријацији.

Како одлука о трошковима поступка зависи од одлуке о главној ствари, то је и ова одлука укинута.

На основу изложених разлога, Врховни суд је применом члана 416. став 2. у вези члана 420. став 6. ЗПП и члана 30. став 2. ЗВП, одлучио као у ставу другом изреке овог решења.

Председник већа – судија

Мирјана Андријашевић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић