.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 9238/2022
02.11.2022. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Добриле Страјина, председника већа, Гордане Комненић, Драгане Миросављевић, Мирјане Андријашевић и Зорана Хаџића, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Мирјана Недељков, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Министарство правде, Високи савет судства, Привредни суд у Пожаревцу, коју заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Пожаревцу, ради накнаде штете због повреде права на суђење у разумном року, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против решења Вишег суда у Пожаревцу Гжрр1 50/22 (2020) од 01.02.2022. године, у седници одржаној дана 02.11.2022. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца изјављеној против решења Вишег суда у Пожаревцу Гжрр1 50/22 (2020) од 01.02.2022. године, као о изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против решења Вишег суда у Пожаревцу Гжрр1 50/22 (2020) од 01.02.2022. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Основног суда у Пожаревцу Прр1 254/20 од 30.07.2021. године, ставом првим изреке, одбачена је тужба тужиоца поднета 15.06.2020. године Основном судом у Пожаревцу против тужене Републике Србије и заведена под бројем Прр1 254/20. Ставом другим изреке, обавезан је тужилац да туженој на име трошкова поступка исплати 6.000,00 динара.
Виши суд у Пожаревцу је решењем Гжрр1 50/22 (2020) од 01.02.2022. године, одбио као неосновану жалбу тужиоца и потврдио првостепено решење, а одбијен је и захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка, као неоснован.
Против правноснажног решења донетог у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка, са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. Закона о парничном поступку.
Врховни касациони суд је оценио да нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији тужиље, у смислу одредбе члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11… 18/20, у даљем тексту: ЗПП).
Правноснажним решењем одбачена је, као неблаговремена, тужба за исплату накнаде штете због повреде права на суђење у разумном року у предмету Привредног суда у Пожаревцу Ст 18/2010 (Ст 8/2007), јер је поднета након протека законом одређеног рока за њено подношење, прописаног чланом 31. Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС”, бр. 40/2015)
Врховни касациони суд је размотрио правне разлоге на којима су заснована решења нижестепених судова и наводе изнете у ревизији тужиље, па је установио да у овој парници нема услова за примену института изузетне дозвољености ревизије.
Примена овог института је резервисана за питања из домена примене материјалног права. У ревизији тужиље се указује на питања процесног права у поступку оцене благовремености тужбе, што нису разлози за посебну ревизију, чија је дозвољеност условљена испуњењем услова прописаних у члану 404. став 1. ЗПП.
Из наведених разлога, Врховни касациони суд је оценио да нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији тужиље ради разматрања правног питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права, због чега је применом члана 404. ЗПП, одлучио као у ставу првом изреке овог решења.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 420, у вези члана 441. ЗПП, Врховни касациони суд је оценио да ревизија није дозвољена.
Одредбом члана 420. став 1. ЗПП прописано је да странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан, а ставом 2. истог члана је прописано да ревизија против решења из става 1. овог члана није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде.
Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП у вези члана 479. став 6. ЗПП, Врховни касациони суд је оценио да ревизија није дозвољена.
Чланом 468. став 1. ЗПП, прописано је да су спорови мале вредности спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.
Чланом 479. став 6. ЗПП, прописано је да у поступцима у споровима мале вредности против одлуке другостепеног суда ревизија није дозвољена.
Тужба у овој парници поднета је 16.06.2020. године. Вредност предмета спора је 200.581,59 динара.
Како се у конкретном случају ради о спору мале вредности у коме се тужбени захтев односи на новчано потраживање које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, то ревизија тужиоца није дозвољена применом члана 479. став 6. ЗПП.
Из наведених разлога, Врховни касациони суд је применом члана 413. ЗПП одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа - судија
Добрила Страјина, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
