Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Браниславе Апостоловић, председника већа, Зоране Делибашић и Бранислава Босиљковића, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., кога заступа Младен Никић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Високи савет судства, Основни суд у Ваљеву, коју заступа Државно првобранилаштво, Одељење у Ваљеву, ради новчаног обештећења, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Ваљеву Гж рр 145/2018 од 20.12.2018. године, у седници већа одржаној дана 14.03.2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца, изјављена против пресуде Вишег суда у Ваљеву Гж рр 145/2018 од 20.12.2018. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Ваљеву Прр 45/18 од 24.08.2018. године, ставом првим изреке, делимично је усвојен тужбени захтев и обавезана тужена да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете због повреде права на суђење у разумном року исплати износ од 1.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан исплате, са затезном каматом, почев од 10.05.2018. године до исплате, док је у преосталом делу до траженог износа од 3.000 евра са траженом законском затезном каматом тужбени захтев одбијен као неоснован. Ставом другим изреке, обавезана је тужена да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 2.475,00 динара.

Пресудом Вишег суда у Ваљеву Гж рр 145/2018 од 20.12.2018. године, преиначена је првостепена пресуда у ставу првом изреке, у делу којим је усвојен тужбени захтев, тако што је тужбени захтев одбијен као неоснован, и у ставу другом изреке, тако што је тужилац обавезан да туженој накнади трошкове парничног поступка у износу од 6.000,00 динара. Ставом другим изреке, обавезан је тужилац да туженој накнади трошкове другостепеног поступка у износу од 12.000,00 динара.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка.

Врховни касациони суд је испитао дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 1. тачка 5. и члана 413. ЗПП, па је утврдио да ревизија није дозвољена.

Према стању у списима вредност предмета спора износи 3.000 евра, а тужба у овој парници поднета је првостепеном суду дана 13.04.2018. године.

Одредбом члана 468. став 1. ЗПП, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. Одредбом члана 479. став 6. ЗПП, прописано је да против одлуке другостепеног суда којом се окончава парница у поступку о споровима мале вредности, ревизија није дозвољена.

С обзиром на вредност предмета спора и датум подношења тужбе, у конкретном случају се ради о спору мале вредности, у коме ревизија није дозвољена, па је Врховни касациони суд, применом члана 410. став 1. тачка 5. и члана 413. ЗПП, одлучио као у изреци овог решења.

Председник већа – судија

Бранислава Апостоловић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић