Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду на основу члана 408. ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11...18/20), па је оценио да тужиочева ревизија није основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тчака 2. ЗПП, на коју Вровни касациони суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, кривични поступак вођен против тужиоца због кривичног дела недозвољене трговине из члана 174. став 4. у вези са ставом 1. КЗ РС, окончан је правоснажном ослобађајућом пресудом К 239/0905 од 05.05.2009. године. У току кривичног постпка тужиоцу је одузета документација за отварање фирме „Grace businеss corporation“ и 66.950 кг пиринча који је по налогу поступајућег суда продат у складу са правилима извршног поступка, а добијени новчани износ уплаћен је у депозит Првог општинског суда у Београду. По окончању кривичног поступка тужиоцу је исплаћен новац добијен продајом одузете робе у износу од 1.113.160,00 динара и враћена су му два печата наведене фирме чији је он био власник, а чије седиште је регистровано у САД.

У парници Првог основног суда у Београду П 14398/14 тужилац је тужбом поднетом дана 12.07.2011. године тражио обавезивање тужене Републике Србије на накнаду штете у износу од 9.967.833,04 динара са законском затезном каматом од 16.11.2015. године до исплате, али је тужбени захтев одбијен као неоснован због недостатка активне легитимације. Пресуда П 14389/14 од 25.01.2016. године потврђена је пресудом Апелационог суда у Београду Гж 3411/16 од 03.10.2017. године, а тужиочева ревизија одбијена је као неоснована пресудом Врховног касационог суда Рев 1463/18 од 16.07.2020. године.

У поступку Вишег суда у Београду П 371/14 тужбом поднетом дана 15.07.2011. године тужилац је тражио обавезивање Републике Србије на накнаду штете по основу изгубљене добити услед прекида у пословању због вођења кривичног поступка. Пресудом П 371/14 од 26.02.2015. године одбијен је као неоснован тужбени захтев за обавезивање тужене на исплату износа од 95.600.837,60 динара са законском затезном каматом од 01.01.2015. године, због недостатка активне легитимације. Наведена пресуда потврђена је пресудом Апелационог суда у Београду Гж 3015/15 од 14.01.2015. године, а тужиочева ревизија одбијена је као неоснована пресудом Врховног касационог суда Рев 633/16 од 04.05.2017. године.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања првостепени суд је сходно члану 294. и члану 295. ЗПП оценио да постоји идентитет странака и предмета спора у овом поступку и у поступцима вођеним пред Вишим судом у Београду и Првим основним судом у Београду, правоснажно окончаним одбијањем тужбеног захтева, па је закључио да је основан приговор пресуђене ствари истакнут од стране тужене, услед чега је у фази главне расправе, сходно члану 295. ЗПП, о истакнутом захтеву одлучио пресудом.

Другостепени суд је прихватио правну аргументацију првостепеног суда и основаним сматрао одбијање тужбеног захтева сходно члану 295. у вези са чланом 294. став 1. тачка 4. ЗПП, јер осим идентитета странака у конкретном случају постоји и идентитет предмета спора и идентитет чињеничног основа на коме је тужба заснована.

По оцени Врховног касационог суда, другостепена одлука је заснована на правилној примени одредаба Закона о парничном поступку имајући у виду да је чланом 294. став 1. тачка 4. ЗПП прописано да се у случају постојања правноснажне пресуђене ствари тужба одбацује у фази њеног претходног испитивања, али уколико нема довољног основа за доношење одлуке о неком питању, које се поставља као претходно приликом испитивања тужбе, сходно члану 295. ЗПП одлука може бити донета и накнадно, на припремном рочишту, односно на рочишту за главну расправу уколико припремно рочитше није одржано.

Како је ради оцене основаности приговора пресуђене ствари истакнутог од стране тужене било неопходно прибавити списе Првог основног суда у Београду П 14398/14 и списе Вишег суда у Београду П 371/14, те увидом у исте утврдити постојање идентитета парничних странака, истакнутог тужбеног захтева и чињеничног основа наведеног у реферату тужбе, то је другостепени суд правилно оценио да није било процесних сметњи да се о основаности истакнутог захтева одлучи мериторном другостепеном пресудом.

На основу дате правне аргументације сходно члану 414. став 1. тачка 1. ЗПП одлучено је као у изреци.

Председник већа-судија

Марина Милановић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић