Против правноснажне пресуде донете у другом степену, у потврђујућем делу, тужени је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној.

Одредбом члана 404. став 1.-ЗПП („Сл. гласник РС“, бр. 72/11...10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе, као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији туженог прописани одредбом члана 404. став 1. ЗПП.

Предмет тражене правне заштите је исплата накнаде тужиоцима на име фактичке експропријације кат.парцела бр. .. и .., обе КО Ветерник, на којима су тужиоци сувласници са одређеним идеалним уделима. Побијана одлука којом је тужени обавезан да тужиоцима исплати накнаду на име фактичке експропријације предметних парцела, сагласно њиховим сувласничким уделима, донета је на основу утврђеног чињеничног стања да су предметне кат.парцеле према Плану генералне регулације простора за породично становање у западном делу града Новог Сада („Службени лист Града Новог Сада“ бр. 34/2017, 50/2019-други план, 28/2021-други план и 27/22-други план) и Плана детаљне регулације Адица у Новом Саду („Службени лист Града Новог Сада“ бр. 22/19) намењене у целости за јавне саобраћајне површине-регулацију улица, те да су приведене овој намен, јер на лицу места представљају улице и користе се као јавна саобраћајна површина коју користи неограничен број људи. Одлука нижестепених судова заснована је на примени одредбе члана 58. Устава Републике Србије, члана 1. Протокола 1 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода и не одступа од судске праксе у предметима са истим правним основом и чињеничним стањем као у овом предмету. Тужени уз ревизију није доставио другачије одлуке судова донетих у предметима са истим правним основом и чињеничним стањем као у овом предмету, у смислу потребе уједначавања судске праксе.

Из изнетих разлога, на основу одредбе члана 404. став 2. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије, применом одредбе члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, и оценио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужбу ради накнаде за фактичку експропријацију тужиоци су, као формални супарничари у смислу одредбе члана 205. ЗПП, поднели 23.12.2022. године, а вредност предмета спора у односу на тужиоце и то за сваког од њих понаособ не прелази динарску противвредност од 40.000 евра (највећа вредност је 2.199.875,33 динара), па следи да ревизија туженог није дозвољена у смислу одредбе члана 403. став 3. ЗПП.

Из изнетих разлога, на основу члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић