Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж 2427/23 од 16.11.2023. године, делимично је преиначена првостепена пресуда тако што је одбијен захтев за исплату законске затезне камате на досуђени износ од 10.615,00 динара (за прибављање писмене документације) почев од 05.06.2023. године до дана извршности пресуде, док је у преосталом побијаном делу жалба туженог одбијена и првостепена пресуда потврђена.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је изјавио благовремену ревизију, због погрешне примене материјалног права, позивајући се на одредбу члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“, бр. 72/11...10/23 – др. закон), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Предмет тражене правне заштите је накнада за фактичку експропријацију тужиочевих парцела ближе описаних у изреци првостепене пресуде. Нижестепени судови су утврдили да су према планској документацији предметне парцеле намењене за јавну саобраћајну површину на терену неподесном за градњу. Парцеле су приведене намени и представљају улицу у Сремској Каменици насеље Чардак, саобраћајно су опремљене асфалтним и туцаничким коловозом и комунално су опремљене. Вештачењем је утврђено да тржишна вредност предметних парцела износи 5.200,00 динара/м², те да тужилац није добио накнаду за спорне парцеле, а депоседиран је са истих. Из наведених разлога, нижестепени судови су тужиоцу на име накнаде за фактичку експропријацију тужиоцу досудили укупан износ од 2.241.200,00 динара са затезном каматом, као и износ трошкова које је тужилац имао ради остварења свог права (трошкови за прибављање информације о локацији и трошкови прибављања урбанистичке информације о локацији).

По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе, као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији туженог прописани одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку. Побијана одлука донета је применом одредбе члана 58. став 1. и 2. Устава Републике Србије, члана 1. Протокола бр. 1 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода и члана 10. став 2. Закона о јавној својини и не одступа од судске праксе у предметима са истим правним основом и чињеничним стањем као у овом предмету. Наводима ревизије тужени оспорава правилност утврђеног чињеничног стања, што није разлог за изјављивање посебне ревизије на основу одредбе члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.

Из тих разлога, Врховни суд је одлуку као у ставу првом изреке донео применом одредбе члана 404. став 2. Закона о парничном поступку.

Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије на основу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. Закона парничном поступку и утврдио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужбу ради накнаде за фактичку експропријацију тужилац је поднео 03.11.2020. године, а вредност предмета спора побијеног дела износи 2.241.000,00 динара, што представља противвредност од 19.062,49 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Како у конкретном случају вредност предмета спора побијеног дела правноснажне пресуде не прелази законом прописани цензус од 40.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, Врховни суд закључује да ревизија туженог није дозвољена.

Из наведених разлога, на основу члана 413. Закона о парничном поступку, одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Бранко Станић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић