Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). На основу одредбе члана 420. став 6. тог закона, у поступку поводом ревизије против решења сходно се примењује одредба овог закона о ревизији против пресуде.

Побијано решење засновано је на утврђењу да се парцела која је предмет поступка за уређење начина коришћења налази у реци Дрини и закључку да обала мора остати слободна за приступ свим лицима, као природно и јавно добро. Имајући у виду утврђене чињенице и материјално право које је примењено приликом одлучивања, као и да предлагачи нису определили мере, границе и површину реалних делова парцеле које би по одлуци суда требало да користи свако од њих, Врховни суд налази да у конкретном случају не постоје правна питања која би налагала потребу да се о изјављеној ревизији одлучи као о посебној.

Из наведених разлога, одлуку као у ставу првом изреке донета је применом одредбе члана 404. став 2. ЗПП.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 420. став 6. ЗПП, који се примењује на основу члана 27. став 2. и члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку - ЗВП („Службени гласник СРС“, бр. 25/82, 48/88, „Службени гласник РС“, бр. 46/95...14/2022), Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена, пошто је изјављена против одлуке против које се по закону не може изјавити.

Одредбом члана 27. став 2. Закона о ванпарничном поступку прописано је да је у поступку у коме се одлучује о имовинскоправним стварима ревизија дозвољена под условима под којима се по Закону о парничном поступку може изјавити ревизија у имовинскоправним споровима, ако овим или другим законом није друкчије одређено.

Чланом 420. став 1. ЗПП прописано је да странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан, док је ставом 2. истог члана прописано да ревизија против решења из става 1. овог члана није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде.

С тим у вези, на ревизијски поступак у овој правној ствари сходно се примењује имовински цензус за изјављивање ревизије прописан чланом 403. став 3. ЗПП, према коме ревизија није дозвољена ако вредност предмета спора побијеног дела одлуке не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Иницијални акт - предлог у овој правној ствари поднет је 16.08.2022. године. У предлогу није означена вредност предмета поступка, али је од предлагача наплаћена такса на предлог од 1.900,00 динара, која у складу са Тарифним бројем 1 Закона о судским таксама („Службени гласник РС“ бр. 28/94 ... 95/18), одговара вредности предмета поступка до 10.000,00 динара и не прелази законом предвиђени цензус који омогућује изјављивање ревизије.

Из наведених разлога, на основу одредби члана 413. ЗПП и члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку, одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Весна Субић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић