Рев 973/2025 3.12.12.4

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 973/2025
10.12.2025. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, др Илије Зиндовића и Марије Терзић, чланова већа, у парници тужилаца АА, ББ и ВВ, свих из ..., чији је заједнички пуномоћник Властимир Јанковић, адвокат из ..., против тужених „Mondo INС“ d.o.o. Београд и ГГ из ..., чији су заједнички пуномоћници Александар Б. Петровић, Бранислав Д. Глогоњац и Звонко М. Ранковић, адвокати из ..., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужених изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж3 465/24 од 11.10.2024. године, у седници одржаној 10.12.2025. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ, као неоснована, ревизија тужених изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж3 465/24 од 11.10.2024. године.

ОДБИЈА СЕ захтев тужилаца за накнаду трошкова ревизијског поступка.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду П3 701/22 од 30.05.2024. године, ставом првим изреке, делимично је усвојен тужбени захтев тужилаца и утврђено да је тужени ГГ повредио њихово право на достојанство личности – пијетет објављивањем текста у интернет издању дневних новина ''Курир'' ...2022. године под насловом: ''Крвави ... ... убиства у једном дану. ДД изрешетан из аута у покрету, ЂЂ убили пред ..., а ЕЕ на одслужењу казне''. Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев тужилаца којим су тражили да суд утврди да им је тужени ГГ, поред права на достојанство личности – пијетет, повредио и право на приватност и лични запис објављивањем текста у интернет издању дневних новина ''Курир'' ....2022. године под насловом: ''Крвави .... ... убиства у једном дану. ДД изрешетан из аута у покрету, ЂЂ убили пред ..., а ЕЕ на одслужењу казне'', као неоснован. Ставом трећим изреке, усвојен је тужбени захтев тужилаца, па су тужени „Mondo INС“ d.o.o. Београд и ГГ из ..., обавезани да им на име накнаде нематеријалне штете услед претрпљених душевних болова због повреде права на пијетет објављивањем информације у тексту који је ...2022. године објављен у интернет издању дневних новина ''Курир'', солидарно исплате укупан износ од 400.000,00 динара и то: тужиоцу АА 150.000,00 динара; тужиљи ББ 150.000,00 динара; тужиљи ВВ 100.000,00 динара; све са законском затезном каматом почев од 30.05.2024. године до исплате. Ставом четвртим изреке, одбијен је тужбени захтев тужилаца којим су тражили да се обавежу тужени да им на име накнаде нематеријалне штете услед претрпљених душевних болова због повреде права на приватност објављивањем информација у тексту који је ...2022. године објављен у интернет издању дневних новина ''Курир'' солидарно исплате укупан износ од 250.000,00 динара и то: тужиоцу АА 100.000,00 динара; тужиљи ББ 100.000,00 динара; тужиљи ВВ 50.000,00 динара; са законском затезном каматом почев од 30.05.2024. године до исплате, као неоснован. Ставом петим изреке, обавезан је тужени ГГ да објави увод и изреку правноснажне пресуде у складу са одредбама Закона о заштити података о личности, на интернет порталу kurir.rs. Ставом шестим изреке, тужени су обавезани да тужиоцима на име трошкова парничног поступка солидарно исплате износ од 243.000,00 динара, са законском затезном каматом почев од извршности пресуде. Ставом седмим изреке, одбијен је захтев за законску затезну камату на досуђени износ парничних трошкова почев од дана правноснажности до дана извршности пресуде.

Апелациони суд у Београду је, пресудом Гж3 465/24 од 11.10.2024. године, ставом првим изреке, одбио као неосноване жалбе тужилаца и тужених и потврдио пресуду Вишег суда у Београду П3 701/22 од 30.05.2024. године, у ставовима првом, другом и четвртом изреке. Ставом другим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужених и потврђена пресуда Вишег суда у Београду П3 701/22 од 30.05.2024. године, у делу става трећег изреке, којим су они обавезани да тужиоцима на име накнаде нематеријалне штете услед претрпљених душевних болова због повреде права на пијетет објављивањем информације у тексту који је ...2022. године објављен у интернет издању дневних новина ''Курир'', солидарно исплате укупан износ од 300.000,00 динара и то: тужиоцу АА 100.000,00 динара; тужиљи ББ 100.000,00 динара и тужиљи ВВ 100.000,00 динара; са законском затезном каматом почев од 30.05.2024. године до исплате, док је у преосталом делу става трећег изреке преиначена пресуда Вишег суда у Београду П3 701/22 од 30.05.2024. године, тако што је одбијен тужбени захтев тужилаца АА и ББ којим су тражили да се обавежу тужени да им на име накнаде нематеријалне штете услед претрпљених душевних болова због повреде права на пијетет објављивањем информација у тексту који је ...2022. године објављен у интернет издању дневних новина ''Курир'', поред досуђеног износа солидарно исплате и то: тужиоцу АА износ од још 50.000,00 динара; тужиљи ББ 100.000,00 динара; тужиљи ВВ 50.000,00 динара и тужиљи ВВ износ од још 50.000,00 динара, са законском затезном каматом почев од 30.05.2024. године до исплате. Ставом трећим изреке, преиначена је пресуда Вишег суда у Београду П3 701/22 од 30.05.2024. године, у ставу петом изреке, тако што је обавезан тужени ГГ да на интернет порталу kurir.rs са уводом и изреком означене првостепене пресуде објави и ову пресуду у складу са одредбама Закона о заштити података о личности. Ставом четвртим изреке, преиначено је решење о трошковима, садржано у ставу шестом изреке пресуде Вишег суда у Београду П3 701/22 од 30.05.2024. године, тако што су тужени обавезани да тужиоцима на име трошкова парничног поступка исплате износ од 211.600,00 динара, са законском затезном каматом почев од извршности па до исплате. Ставом петим изреке, одбијено су захтеви парничних странака за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени су изјавили благовремену ревизију, због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Тужиоци су доставили одговор на ревизију тужених, захтевајући накнаду трошкова равизијског поступка.

Врховни суд је испитао побијану пресуду, применом одредбе члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/2011….10/2023), у вези одредбе члана 92. Закона о уређењу судова (''Службени гласник РС'', бр. 10/23) и утврдио да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а пред другостепеним судом нису учињене битне повреде на које ревидент неосновано у ревизији указује.

Према утврђеном чињеничном стању, на интернет порталу www.kurir.rs, ...2022. године објављен је текст под насловом: ''Крвави ...! ... убиства у једном дану. ДД изрешетан из аута у покрету, ЂЂ убили пред ..., а ЕЕ на одслужењу казне'', у ком тексту се наводи: ''Тај .... године остао је записан као ... дан у ..., јер су се на ... дан, пре ... године, догодила три убиства. Ликвидирани су ДД (20) у ..., ЂЂ (38) у ... и ЕЕ (41) у ... У даљем делу текста под насловом: ''ДД'' наведено је: ДД ... из ..., упуцан је са више хитаца у ... у близини ... Званична верзија сурове ликвидације на ...каже да је на ... пуцано из аутомобила у покрету. Хитна помоћ превезла га је у ... болницу у којој је преминуо четири дана касније. ДД је близак рођак једног од вођа ''...'' и наводно је био повезиван са убиством ... ЖЖ ... 2016. године у ... ЖЖ је важио за блиског сарадника ЗЗ. ДД ... је ''...'' ИИ и према причи људи из подземља сумњало се да је младић ..., односно да преноси упутства и поруке члановима ''...'' екипе. Да ли је то тачно сада је тешко рећи. Ипак, пратила га је та прича, као и да је набавио ... за ЖЖ убиство. Верује се да га је то коштало живота. Са друге стране, постоји индиција да је ЈЈ који је ликвидиран ... 2018. године повезан са убиством младог ЗЗ пет дана раније. Неколико сати пошто је ДД преминуо, на мети убица нашао се и сам ЈЈ. Истраживало се да ли је налог за младићеву смрт стигао од људи из ЗЗ и ''...'' клана, како би се задао нови ударац ''...'' и осветио ЖЖ, али се то никада није утврдило''. Покојни ДД је син тужилаца АА и ББ и рођени брат тужиље ВВ, који су се, саслушани у својству странака, изјаснили да ништа у спорном тексту није истинито, пошто они нису у сродству са ИИ из ''... клана'' и да је ИИ дао интервју у ком је навео да пок. ДД нема никакве везе са њим. Такође су се изјаснили да је пок. ДД био редован студент прве године Факултета за ... у ... и да никада није кривично нити прекршајно осуђиван. Као дете предшколског узраста са породицом се из родног ... преселио у ..., на ..., а предметни текст објављен је тачно четири године од његовог убиства, због чега су тужиоци доведени у ситуацију да читав тај догађај поново преживљавају вређањем успомене на њиховог сина, односно брата.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су закључили да је објављивањем спорног текста повређено право тужилаца на пијетет, због чега су тужени дужни да им накнаде штету у смислу одредбе члана 5, 9, 15. став 1, 79. и 112. Закона о јавном информисању и медијима (''Службени гласник РС'', бр. 83/2014 ... 58/2015, важаћем у време објављивања предметног текста). По оцени нижестепених судова тужени ГГ, као главни и одговорни уредник медија – интернет портала kurir.rs је одговоран по основу кривице јер није поступио са дужном новинарском пажњом приликом објављивања спорног текста, док је одговорност туженог издавача ''Mondo INC'' d.o.o. објективно, пошто је утврђена узрочно- последична веза између садржине предметног текста и душевних болова које тужиоци трпе. Као одговорни уредник медија – интернет портала kurir.rs, у време објављивања предметног текста и у време пресуђења, тужени ГГ је, по оцени нижестепених судова, дужан да објави увод и изреку, како првостепене тако и другостепене пресуде, на основу одредбе члана 120. Закона о јавном информисању и медијима, јер се на тај начин јавности саопштава исход парнице у којој је тужиоцима утврђена повреда права на пијетет и досуђена правична новчана накнада на име претрпљене нематеријалне штете услед претрпљених душевних болова због учињене повреде од стране тужених.

По оцени Врховног суда, нижестепени судови су правилно применили материјално право.

Одредбом члана 9. став 1. Закона о јавном информисању и медијима, прописано је да су уредник и новинар дужни да с пажњом примереном околностима, пре објављивања информације која садржи податке о одређеној појави, догађају или личности, провере њено порекло, истинитост и потпуност. На основу одредбе члана 15. став 1. истог Закона, јавни интерес у области јавног информисања је истинито, непристрасно, правовремено и потпуно информисање свих грађана Републике Србије. Одредбом члана 79. став 1. Закона о јавном информисању и медијима, прописано је да достојанство личности (част, углед, односно пијетет) лица на која се односи информација, правно је заштићено. Објављивање информације којом се врши повреда части, угледа и пијетета, односно лица приказују у лажном светлу приписивањем особина или својстава које оно нема, односно одрицањем особине или својстава које има, није допуштено ако интерес за објављивање информације не претеже над интересом заштите и достојанства и права на аутентичност, а нарочито ако се тиме не доприноси јавној расправи о појави, догађају или личности на коју се информација односи (став 2.). На основу одредбе члана 112. Закона о јавном информисању и медијима, прописано је да лице на које се односи информација чије је објављивање у складу са овим Законом забрањено, а које због њеног објављивања трпи штету, има право на накнаду материјалне и нематеријалне штете у складу са општим прописима и одредбама овог Закона, независно од других средстава правне заштите које том лицу стоје на располагању, у складу са одредбама тог Закона. Одредбом члана 113. истог Закона, прописано је да новинар, односно одговорни уредник одговара за штету насталу објављивањем информација из члана 112. овог Закона, ако се докаже да је штета настала његовом кривицом. На основу члана 114. Закона о јавном информисању и медијима, издавач одговара за штету насталу објављивањем информација из члана 112. став 1. тог Закона, као и за пропуштање објављивања информације из члана 112. сав 2. тог Закона, без обзира на кривицу. Објављивање пресуде прописано је одредбом члана 120. истог Закона, тако што по захтеву тужиоца у парницама по тужби из члана 101, 112. и 119. овог Закона, суд налаже одговорном уреднику да правноснажну пресуду објави без коментара и без одлагања, о свом трошку, а најкасније у другом наредном броју новина, односно у другој наредној радио или телевизијској емисији од дана када је пресуда постала правноснажна.

У конкретном случају, правилан је закључак нижестепених судова да спорни текст вређа право тужилаца на пијетет које право штити успомену на њиховог преминулог блиског сродника (сина, односно брата), изношењем нетачних чињеница о његовим породичним везама са члановима ''... екипе''. Предметни текст покојног сродника тужилаца представља делом криминалног клана уз индиције да је управо због тога трагично изгубио живот, што вређа успомену тужилаца на личност њиховог сина и брата и утиче на трајање и интензитет бола и патње због претрпљеног губитка.

Наводима ревизије тужених о томе да је медијима дозвољен и одређени степен претеривања и провокације јер би казна могла да их обесхрабри да извештавају о питањима од јавног интереса, не доводи се у сумњу правилност побијане пресуде. Овде се не ради о провокацији, нити о претеривању, већ о објављивању нетачних информација о блиском сроднику тужилаца противно дужности новинарске пажње прописане одредбом члана 9. став 1. Закона о јавном информисању и медијима. Не постоји интерес јавности да сазна нетачну информацију, па, у овом случају, свакако претеже право тужилаца да заштите успомену на свог блиског сродника у односу на право тужених на слободу изражавања. Због тога тужени неосновано у ревизији указују на погрешну примену материјалног права.

Правилна је и одлука о трошковима парничног поступка јер је донета правилном применом одредбе члана 153. и 154. Закона о парничном поступку, имајући у виду његов исход.

На основу одредбе члана 414. став 1. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Трошкови на име ангажовања пуномоћника, адвоката, за састав одговора на ревизију и за судске таксе, тужиоцима нису били потребни у смислу одредбе члана 154. Закона о парничном поступку.

На основу одредбе члана 165. став 1. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић