Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж2 391/24 од 11.09.2024. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужене и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужене за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена је благовремено изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка, а из датих разлога, и навода којима истиче да је ствар правноснажно пресуђена, указује на битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 10. ЗПП.

Испитујући побијану другостепену пресуду у смислу члана 408. ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11...10/23) у вези са чланом 202. и 208. Породичног закона, Врховни суд је утврдио да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни суд пази по службеној дужности.

Неосновано ревизија указује да је пред другостепеним судом учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 10. ЗПП, из разлога што је ствар правноснажно пресуђена пресудом Основног суда у Аранђеловцу, Судска јединица у Тополи П2 170/14 од 08.04.2015. године, који навод је ревидент износио и у жалби. Како је то правилно закључио другостепени суд, Породични закон не искључује могућност промене вршења родитељског права, с тим у вези и одлуке о обавези доприноса издржавању и уређењу личног односа. Одлука о вршењу родитељског права може се променити, уколико се значајније промене околности које су постојале у време доношења претходне одлуке, а сходно члану 263. став 1. и 2, 272. став 2. и 266. Породичног закона, па је тужба тужиоца ради измене претходне одлуке о вршењу родитељског права, дозвољена. Питање основаности тужбеног захтева испитује се у сваком кокнкретном случају. У овом случају је утврђено да је тужбени захтев тужиоца делимично основан, и у складу са тим донете су нижестепене пресуде и измењена претходна. Стога постојање правноснажне пресуде Основног суда у Аранђеловцу, Судска јединица у Тополи П2 170/14 од 08.04.2015. године не представља правноснажно пресуђену ствар у односу на ову парницу због које би тужба тужиоца требала бити одбачена.

Према утврђеном чињеничном стању, правноснажном пресудом Основног суда у Аранђеловцу, Судска јединица у Тополи П2 170/14 од 08.04.2015. године одлучено је о вршењу родитељског права над малолетном децом странака, ВВ, ГГ и ДД, тако што су деца поверена мајци ББ на самостално вршење родитељског права. Том пресудом одлучено је о начину одржавања личног односа малолетне деце и оца АА, и о висини његовог доприноса у издржавању деце. Тужилац је поднео тужбу 14.10.2022. године ради измене наведене пресуде, тражећи да деца буду њему поверена. Тужилац има још двоје малолетне деце из другог брака, са својом децом одржава контакт и брине о њима, и сво петоро деце лепо се слажу и постоји блискост и емотивна повезаност међу децом. Малолетна ВВ рођена је ...2008. године, прешла је да живи код оца и похађа прву годину средње школе у ..., где отац живи. Малолетни ДД рођен је ...2010. године и ученик је седмог разреда основне школе, а малолетна ГГ рођена је ...2012. године и ученица је петог разреда основне школе. Малолетна ВВ и ГГ изјасниле су се да желе да наставе живот код оца, а по мишљењу Центра за социјални рад, у најбољем интересу малолетне ВВ и ГГ је да се измени постојећа одлука о вршењу родитељског права и да се оне повере оцу АА на самостално вршење родитељског права. Малолетни ДД категорички инсистира да остане код мајке, те је мишљење Центра да се не препоручује измена одлуке о поверавању у односу на малолетног ДД. Прихватајући предлог органа старатељства и мишљење малолетне деце, водећи рачуна о њиховом најбољем интересу, првостепени суд је изменио претходну одлуку о вршењу родитељског права тако што је малолетну ВВ и ГГ поверио оцу на самостално вршење родитељског права, док је одбио захтев за измену одлуке о поверавању у односу на малолетног ДД. Личне односе између малолетне деце и родитеља коме нису поверена, одредио је у складу са предлогом Центра. Утврдивши висину садашњих потреба малолетне деце и могућности родитеља, суд је одлучио о висини доприноса мајке у издржавању малолетне ВВ и ГГ које су сада поверене оцу, и о висини доприноса тужиоца у издржавању малолетног ДД, који је остао код мајке. На утврђено чињенично стање, применом одредаба чланова 61, 65. став 1. и 4, 73, 77, 154, 160, 161, 162, 163 и 164. Породичног закона, одлучено је као у првостепеној пресуди.

Другостепени суд је прихватио утврђено чињенично стање и примењено материјално право од стране првостепеног суда.

По оцени Врховног суда, другостепени суд је на утврђено чињенично стање правилно применио одредбе материјалног права на које се позвао, а како је једини навод ревидента указивање на битну повреду одредаба парничног поступка због правноснажно пресуђене ствари, који навод је неоснован, то је ревизија тужене оцењена као неоснована, и применом члана 414. ЗПП одлучено као у изреци.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић