Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је изјавила благовремену ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене матријалног права.

Врховни касациони суд је, решењем Рев2 3944/2019 од 26.02.2020. године, одбацио, као недозвољену ревизију тужиље, против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 2707/18 од 20.06.2019. године.

Одлуком Уставном суда Уж 7759/2020 од 27.08.2024. године, ставом 1. изреке, усвојена је уставна жалба АА (тужиља) и утврђено да је решењем Врховног касационог суда Рев2 3944/19 од 26.02.2020. године, у делу којим је одбачена ревизија подноситељке уставне жалбе изјављена против ставова другог и трећег изреке пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 2707/18 од 20.06.2019. године, подноситељки уставне жалбе повређено право на правично суђење зајамчено чланом 32. став 1. Устава Републике Србије, док је, у преосталом делу уставна жалба одбачена. Ставом 2. изреке поништено је решење Врховног касационог суда Рев2 3944/19 од 26.02.2020. године, у делу којим је одбачена ревизија подносиоца уставне жалбе изјављене против ставова другог и трећег изреке пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 2707/18 од 20.06.2019. године и одређено да Врховни суд поново одлучи о ревизији подноситељке у том делу.

У поновном поступку, Врховни суд је испитао другостепену пресуду, у делу у ком је поништена одлуком Уставног суда Уж 7759/2020 од 27.08.2024. године (преиначујући део), применом одредбе члана 408. у вези члана 403. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11...10/23) и утврдио да је ревизија неоснована.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју Врховни суд пази по службеној дужности, а наводима ревизије тужиље не указују се на неку другу битну повреду прописану одредбом члана 407. став 1. тачка 2. и 3. истог Закона.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је у радном односу код тужене на неодређено време, тако што је радни однос засновала на основу уговора о уређивању међусобиних права и обавеза и одговорности број .. од 01.10.2008. године, са пуним радним временом на радном месту „...“. Анексом уговора о уређивању међусобних права и обавеза и одговорности број .. од 14.10.2013. године, измењени су чланови 2. и 3. уговора број .. од 01.10.2008. године тако да гласе: „запослени ће радити непуно радно време“ и „дневно радно време запосленог траје 5,76 часова а седмично 28,8 часова“. Анексом уговора о уређивању међусобних права, обавеза и одгорности број .. од 26.12.2023. године, промењени су чланови 2. и 3. анекса уговора број .. од 14.10.2013. године (основног уговора број .. од 01.10.2008. године), тако да гласе: „запослени ће радити непуно радно време“ и дневно време запосленог траје 6,6 часова а седмично 32 часа“. Анексом уговора о уређивању међусобних права, обавеза и одговорности број .. од 13.01.2014. године, који је тужиља потписала 20.01.2014. године, промењени су чланови 2,3. и 4. анекса уговора број .. од 25.12.2013. године (основног уговора број .. од 01.10.2008. године), тако да гласе: „запослени ће радити непуно радно време“, „дневно радно време запосленог траје 7,96 часова а седмично 38,80 часова. Чланом 3. анекса измењен је члан 4. осовног уговора од 01.10.2008. године, тако што је тужиља распоређена за обављање послова ... са 50% радног времена и послова ... са 47% радног времена. Тужба тужиље којом је тражила да суд утврди да су анекси уговора о раду број .. од 14.10.2013. године број .. од 26.12.2013. године и број .. од 13.01.2014. године, ништави и да, као такви не производе правно дејство је одбачена решењем другостепеног суда садржаним у пресуди Гж1 2707/18 од 20.06.2019. године, а ревизија тужиље је, против тог дела одлуке, одбачена решењем Врховног касационог суда Рев2 3944/2019 од 26.02.2020. године (уставна жалба тужиље је у том делу одбачена одлуком Уставног суда Уж 7759/2020 од 27.08.2024. године).

Другостепени суд је првостепену пресуду преиначио одбијањем тужбеног захева тужиље којим је тражила да суд утврди да је она од 15.10.2013. године, када је анекс уговора о раду број .. од 14.10.2013. године ступио на снагу, у радном односу код тужене са пуним радним временом, имајући у виду да тужиља није успела у спору по захтеву за утврђење ништавости анекса уговора о раду којима је утврђен њен рад са непуним радним временом, што значи да су побијани анекси на правној снази и да тужиља код туженог има заснован радни однос са непуним радним временом.

По оцени Врховног суда, другостепени суд је, преиначењем првостпене пресуде, правилно применио материјално право.

Одредбом члана 39. Закона о раду („Службени гласник РС“ бр. 24/2005...32/2013) који је био на снази у време закључених предметних анекса уговора о раду између парничних странака, у одредби члана 39. прописан је радни однос са непуним радним временом тако што радни однос може да се заснује и за рад са непуним радним временом, на неодређено или одређено радно време.

На основу одредбе члана 171. став 1. тачка 6. истог Закона послодавац може запосленом да понуди измену уговорених услова рада (у даљем тексту анекс уговора) у другим случајевима утврђеним законом, општим актом и уговором о раду.

У конкретном случају, тужиља и тужени су закључили законити анекс уговора о раду број .. од 14.10.2013. године којим су изменили уговорне услове рада тако што је тужиља код туженог засновала радни однос на неодређено време са непуним раднмим временом, па је правилан закључак другостепеног суда да је њен тужбени захтев за утврђење да је она код тужене у радном односу са пуним радним временом неоснован, а тужиља неосновано у ревизији указује на погрешну примену материјалног права.

Правилна је и одлука о трошковима парничног поступка јер је донета правилном применом одредбе члана 153. став 1, 154. и 155. став 2. Закона о парничном поступку, имајући у виду његов исход.

На основу одредбе члана 414. став 1. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић