У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности, а у поступку пред другостепеним судом није дошло до пропуста у примени или до погрешне примене које од одредаба овог закона, па нема ни битних повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 1.ЗПП, на које се ревизијом указује.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је била у радном односу на неодређено време код тужене, у Филијали ..., на основу уговора о раду од 07.05.2014. године, почев од 01.06.2014. године, на радном месту стручног сарадника на шалтерским пословима, са VI степеном стручне спреме. Решењем тужене од 22.12.2014. године, тужиљи је отказан уговор о раду, због престанка потребе за обављање послова на које је распоређена, на основу члана 179. став 5. тачка 1, члана 185. и члана 192. Закона о раду и члана 84. став 1. тачка 9. Правилника о раду тужене од 31.01.2007. године са изменама и допунама, и да јој престаје радни однос 26.12.2014. године. У образложењу решења је наведено да су због извршених организационих промена код послодавца, а у складом са одлуком послодавца од 15.12.2014. године, утврђени послови за чијим је обављањем престала потреба код послодавца, тако да је престала потреба и за радом запослене која обавља те послове, а да послодавац није у могућности да запослену премести на друге одговарајуће послове, на рад код другог послодавца, нити јој може понудити преквалификацију, доквалификацију, рад са непуним радним временом, нити да јој обезбеди неку другу меру за решавање вишка запослених.

Правилником о систематизацији послова тужене од 13.10.2014. године, систематизовано је, између осталих, радно место стручног сарадника на шалтерским пословима, 3 извршиоца са неопходном квалификацијом – VII, VI и IV степен стручне спреме. Одлуком о измени и допуни Правилника о систематизацији послова тужене од 03.11.2014. године, промењен је број извршилаца на радним местима у филијалама, експозитурама и шалтерима, између осталог и за Филијалу ..., али за радно место стручног сарадника на шалтерским пословима није промењен број извршилаца (3), ни потребни услови за обављање истих (VII, VI и IV степен стручне спреме). Послове стручног сарадника на шалтерским пословима у Филијали ... обављали су ББ са IV степеном стручне спреме, тужиља са VI степеном стручне спреме и ВВ са VII степеном стручне спреме. Правилником о изменама и допунама Правилника о систематизацији послова тужене од 01.12.2014. године, за обављање послова стручног сарадника на шалтерским пословима промењена је тражена квалификација, тако да је за наведене послове прописан као услов VI и VII степен стручне спреме, а број извршилаца је смањен са 3 на 2 извршиоца. Тужена је 12.12.2014. године извршила оцену резултата рада запослених на радном месту стручни сарадник на шалтерским пословима, тако да је запослени ВВ са VII степеном стручне спреме добио укупну оцену 18, запослена ББ са IV степеном стручне спреме укупну оцену 17, а тужиља са VI степеном стручне спреме укупну оцену 14. Тужиљи није било познато да је тужена извршила оцењивање рада запослених пре престанка радног односа. Тужена је 15.12.2014. године донела одлуку да због насталих економских и организационих промена код тужене, да је потребно спровести одређене мере рационализације рада, између осталог и извршење оптимализације броја запослених, а све сходно извршеној измени и допуни Правилника о систематизацији од 01.12.2014. године. Током 2014. године, тужиља је била хоспитализована на Институту за кардиоваскуларне болести „ГГ“ у ... од 30.09.2014. године до 09.10.2014. године.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, правилно су нижестепени судови одлучили када су поништили, као незаконито решење тужене од 22.12.2014. године, којим је тужиљи отказан уговор о раду од 07.05.2014. године и утврђен престанак радног односа и обавезали тужену да тужиљу врати на рад.

Чланом 179. ставом 5. тачком 1. Закона о раду („Службени гласник РС“, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14), прописано је да запосленом може да престане радни однос ако за то постоји оправдан разлог који се односи на потребе послодавца и то ако услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла или дође до смањења обима посла. Исто је прописано и чланом 84. ставом 1. тачком 9. Правилника о раду тужене од 31.01.2007. године са изменама и допунама.

Правилником о изменама и допунама Правилника о систематизацији послова тужене од 01.12.2014. године, за обављање послова стручног сарадника на шалтерским пословима промењена је тражена квалификација, тако да је за наведене послове прописан као услов VI и VII степен стручне спреме, а број извршилаца је смањен са 3 на 2 извршиоца. Послове стручног сарадника на шалтерским пословима у Филијали ... обављали су ББ са IV степеном стручне спреме, тужиља са VI степеном стручне спреме и ВВ са VII степеном стручне спреме, па како је од троје запослених на тим пословима један извршилац био вишак и како су од три извршиоца само два испуњавала прописане услове у вези стручне спреме, тужиља и ВВ, то је правилан закључак нижестепених судова да у тој ситуацији није било потребно извршити оцењивање запослених на пословима стручног сарадника на шалтерским пословима, с обзиром да ББ није испуњавала прописане услове у вези стручне спреме, па стога тужена није ни могла да тужиљи откаже уговор о раду због смањења броја извршилаца, због чега је спорно решење тужене незаконито. Стога су неосновани наводи ревизије тужене да материјално право од стране нижестепених судова није правилно примењено.

Неосновани су и наводи ревизије да су се промењени услови за рад на пословима на којима је радила и тужиља, једино могли применити за убудуће, тј. у односу на лица која након ступања на снагу Правилника о изменама допунама Правилника о систематизацији послова треба да почну са радом на пословима стручног сарадника на шалтерским пословима у Филијали ..., а не ретроактивно на запослене који већ раде на тим пословима. Наводи су неосновани, јер је код тужене управо на основу Правилника о изменама и допунама Правилника о систематизацији послова дошло до смањења броја извршилаца на пословима стручног сарадника на шалтерским пословима на којима је радила и тужиља, па како су Правилником били прописани и услови које треба да испуне запослени на том радном месту, то је код смањења броја извршилаца на тим пословима требало ценити и те услове, односно ко од запослених испуњава услове за рад на тим пословима.

Наводи ревизије којима се указује да се не може прихватити као правилан закључак нижестепених судова да је спорно решење незаконито и са разлога што тужиља није била упозната са оцењивањем и да спорно решење не садржи разлоге, без утицаја су, јер у овом случају, с обзиром да је смањен број извршилаца на пословима стручног сарадника на шалтерским пословима са 3 на 2 извршиоца, није требало применити одговарајуће критеријуме управо зато што од три запослена само су тужиља и ВВ испуњавали прописане услове, али у сваком случају уколико су код утврђивања вишка запослених вршило оцењивање запослених, и то буде разлог да се запослени прогласи вишком, запослени који је вишак мора да буде упознат са оцењивањем, а решење о отказу уговора о раду мора да садржи разлоге о томе.

Са напред наведених разлога, нису основани наводи ревизије о погрешној примени материјалног права код оцене незаконитости спорног решења, које за последицу има враћање на рад запосленог, на основу члана 191. став 1. Закона о раду.

С обзиром да тужена није успела у поступку по ревизији, то иста нема право на накнаду трошкова ревизијског поступка.

На основу члана 414. став 1. и члана 165. став 1. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Слађана Накић Момировић,с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић