Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је због погрешне примене материјалног права, благовремено изјавила ревизију предвиђену чланом 404. ЗПП (посебна ревизија).

По оцени Врховног суда, ревизија тужене је недозвољена у смислу члана 410. став 2. тачка 1. ЗПП јер је изјавило лице које није овлашћено за подношење ревизије.

Одредбом члана 85. став 6. ЗПП прописано је да странку мора да заступа адвокат у поступку по ванредним правним лековима, изузев ако је сама адвокат. Према ставу 7. наведене одредбе, заступање Републике Србије и њених органа, јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе уређује се посебним прописима.

Законом о правобранилаштву („Службени гласник Републике Србије“ број 55/14), поред осталог, прописано је: да је правобранилаштво орган који обавља послове правне заштите имовинских права и интереса Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединица локалне самоуправе (члан 2. став 1); да послове правобранилаштва за заштиту имовинских права и интереса Републике Србије обавља Државно правобранилаштво, које се оснива тим законом (члан 2. став 2); да изузетно из става 2. члана 2, послови правобранилаштва за заштиту имовинских права и интереса Републике Србије у поступцима који за предмет имају права и обавезе Републике Србије у вези са делокругом министарства надлежног за послове одбране, војних јединица и војних установа које су организационо везане за министарство надлежно за послове одбране и Војске Србије, уредиће се посебним законом (члан 2. став 3); да је Државно правобранилаштво државни орган који предузима правне радње и користи правна средства ради остваривања и заштите имовинских права и интереса Републике Србије, и обаваља друге послове одређене законом (члан 5. став 1); да функцију Државног правобранилаштва обављају државни правобранилац и заменици државног правобраниоца (члан 6); да када је прописано да у одређеном поступку или за предузимање само одређене радње у поступку обавезно заступање од стране адвоката, Државно правобранилаштво је овлашћено да предузима заступање под истим условима као и адвокат (члан 11. став 4); да послове из надлежности Државног правобранилаштва обављају државни правобранилац и заменици државног правобраниоца (члан 23. став 1); да државни правобранилац може предузети сваку радњу из надлежности Државног правобранилаштва, а искључиво је надлежан за покретање поступка оцене уставности и законитости, подношење извештаја и обавештења Влади и министру надлежном за правосуђе и обављање других послова утврђених законом као надлежност државног правобраниоца, док заменици државног правобраниоца могу предузети сваку радњу из надлежности Државног правобранилаштва која није у искључивој надлежности државног правобраниоца (члан 24).

Закон о одбрани („Службени гласник РС“, бр. 116/2007 – 36/2018) прописује да у заступању Министарства одбране и Војске Србије пред судовима и другим државним органима, Војно правобранилаштво има положај заступника Републике Србије – Министарства одбране и Војске Србије с правима и дужностима прописаним за Државно правобранилаштво, осим заступања пред страним и међународним судовима и арбитражама и пред другим надлежним органима у иностранству (члан 107 а. став 2); да Војно правобранилаштво у правним поступцима пред судовима, органима управе и другим надлежним органима заступа Министарство одбране и Војску Србије када има положај странке или умешача о чијим правима и обавезама се одлучује у тим поступцима (члан 107 б. став 1); да када је прописано да је у одређеном поступку или за предузимање само одређене радње у поступку обавезно заступање странке од стране адвоката, Војно правобранилаштво је овлашћено да предузима заступање под истим условима као и адвокат (члан 107 б. став 2); да војног правобраниоца и заменике војног правобраниоца поставља министар одбране (члан 107 г. став 1).

Следствено изложеном, ревизију и друга ванредна правна средства у име странке може да изјави искључиво адвокат. Закон о правобранилаштву и Закон о одбрани, у вези са коришћењем ванредних правних средстава, изједначава државног правобраниоца односно војног правобраниоца са адвокатом. То значи да ревизију и друга ванредна правна средства у име тужене Републике Србије – Министарство одбране може да изјави само војни правобранилац и заменик војног правобраниоца.

У конкретном случају, ревизију тужене није изјавио војни правобранилац нити заменик војног правобраниоца, већ друго лице које нема ту функцију, по овлашћењу војног правобраниоца. Таква ревизија изјављена је од неовлашћеног лица јер војни правобранилац није могао овластити друго лице запослено у Војном правобранилаштву за подношење тог правног лека.

Из наведених разлога, на основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић