Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Рев2 1278/07
18.10.2007. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Стојана Јокића, председника већа, Звездане Лутовац, Николе Станојевића, Михаила Рулића и Мирјане Грубић, чланова већа, у правној ствари тужилаца АА, ББ и други, чији је пуномоћник адвокат АБ, против туженог "ВВ", кога заступа адвокат БА, ради поништаја, раскида и извршења уговора, одлучујући о ревизији тужиоца АА, изјављеној против пресуде Окружног суда у Ужицу Гж.I. бр. 137/07 од 05.04.2007. године, у седници већа одржаној дана 18.10.2007. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужиоца АА, изјављена против пресуде Окружног суда у Ужицу Гж.I. бр. 137/07 од 05.04.2007. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Општинског суда у Пожеги П.262/05 од 14.04.2006. године под тачком 1. сваког дела изреке (I до VIII), одбијени су као неосновани тужбени захтеви тужилаца за поништај споразума о престанку радног односа у делу који се односи на висину отпремнине за добровољни престанак радног односа. Под тачкама 2. сваког дела изреке, одбијени су као неосновани евентуални тужбени захтеви за раскид споразума у делу који се односи на висину отпремнине, обавезивања на плаћање разлике отпремнине, доприноса на ту разлику, као и затезне камате на начин који је прецизно опредељен за сваког од тужилаца у посебним деловима изреке под I, II, III, IV, V, VI, VII и VIII. Истом пресудом, под тачком 3. сваког става изреке, сваки тужилац је обавезан да туженом плати сразмеран део нужних трошкова парничног поступка у износима који су прецизно опредељени.

Пресудом Окружног суда у Ужицу Гж.I. бр. 137/07 од 05.04.2007. године, одбијене су као неосноване жалбе тужилаца и туженог, а потврђена пресуда Општинског суда у Пожеги П.бр.262/05 од 14.04.2006. године.

Против правноснажне другостепене пресуде ревизију је благовремено изјавио тужилац АА, због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Тужени је дао одговор на ревизију са предлогом да Врховни суд ревизију тужиоца одбаци или одбије као неосновану.

Испитујући побијану пресуду у смислу члана 399. Закона о парничном поступку (“Службени гласник РС” бр. 125/04), Врховни суд Србије је нашао да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда из члана 361. став 2. тачка 9. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а ни битна повреда из тачке 12. цитираног члана, на коју се ревизијом неосновано указује јер је побијана одлука јасна, садржи све разлоге о одлучним чињеницама и нема недостатака због којих се не може испитати.

Нису основани наводи ревизије о погрешној примени материјалног права.

Према утврђеном чињеничном стању обавештењем од 29.09.2003. године, тужени је позвао заинтересоване запослене да се добровољно пријаве за престанак радног односа уз исплату отпремнине за коју су дате две варијанте начина обрачуна. Тужиоци су прихватили понуду и закључили споразуме о престанку радног односа и исплати отпремнине. Међутим, како је поступак споразумног престанка радног односа уз исплату отпремнине, протекао без учешћа синдиката, који је био незадовољан понуђеном отпремнином, покренут је спор о оцени законитости понуде од 29.09.2003. године. У међувремену су Самостални синдикат “Независност” и послодавац потписали Споразум о висини отпремнине на име добровољног престанка радног односа по основу вишка запослених дана 24.08.2004.године, у смислу додатне исплате радницима на име ПИО и здравственог осигурања, а утврђено је да ступа на снагу даном потписивања и да се примењује осмог дана од дана објављивања на огласној табли предузећа. Након потписивања тог споразума, синдикат је повукао тужбу којом је тражена оцена законитости понуде од 29.09.2003. године. У поступку је такође утврђено да су тужиоци предметне споразуме закључили слободном вољом ,без заблуде.

Код тако утврђеног чињеничног стања правилно су нижестепени судови применили материјално право када су одбили као неосноване тужбене захтеве тужилаца, основне – за поништај споразума о висини отпремнине и евентуалне – за раскид тог дела споразума, исплату разлике отпремнине и уплату пореза и доприноса; закључивши да на страни тужилаца није било заблуде ни других мана воље, те да не стоје разлози за апсолутну ништавост спорног дела споразума у смислу члана 103. ЗОО-а, као ни разлози за релативну ништавост у смислу члана 60. и 61. ЗОО. За овакву своју одлуку нижестепени судови дају разлоге које у свему као правилне и потпуне прихвата и Врховни суд Србије.

Тужиоци су прихватањем понуде и потписивањем споразума о престанку радног односа, слободно, јасно и недвосмислено изразили вољу да им радни однос престане уз исплату утврђене отпремнине. Тужени им је исплатио отпремнину утврђену споразумом. Имајући у виду наведено, неосновано се ревизијом указује на погрешну примену материјалног права истицањем да је због промењених околности везаних за висину отпремнине, неопходно да се спорни делови споразума пониште и правично измене. Ово зато јер приликом закључења споразума, није уговорена могућност накнадне измене споразума ни у једном делу, па самим тим ни у погледу висине отпремнине. Осим тога, синдикална организација није инсистирала да се споразум постигнут 24.08.2004. године примењује ретроактивно, већ је споразум ступио на снагу осмог дана од дана објављивања. То даље значи његову примену за убудуће.

Ни остали наводи ревизије о погрешној примени материјалног права нису од значаја за другачије решавање ове правне ствари, јер је тужилац исте разлоге истицао и у својој жалби и током поступка, а другостепени суд је у побијаној пресуди у том погледу дао одговоре и навео правилне разлоге зашто сматра да тужбени захтев није основан, а те разлоге као правилне и потпуне у свему прихвата и Врховни суд.

О трошковима парничног поступка одлучено је правилном применом члана 149. и 150. ЗПП.

На основу члана 405. став 1. Закона о парничном поступку одлучено је као у изреци пресуде.

Председник већа – судија,

Стојан Јокић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Мирјана Војводић

НН