
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 1368/2020
27.05.2021. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Бранке Дражић и Данијеле Николић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Марко Нешковић адвокат из ..., против туженог „Металац Инко“ ДОО из Горњег Милановца, чији је пуномоћник Драган Вучетић адвокат из ..., ради поништаја решења о отказу уговора о раду, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против решења Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 466/20 од 11.02.2020. године, у седници већа одржаној 27.05.2021. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
УКИДА СЕ решење Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 466/20 од 11.02.2020. године и предмет враћа том суду на поновни поступак.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Горњем Милановцу П1 239/18 од 25.11.2019. године, у првом ставу изреке усвојен је тужбени захтев и поништено као незаконито решење туженог о отказу уговора о раду тужиоцу број Д 100-20/2018-2745 од 27.09.2018. године. У другом ставу изреке тужена је обавезана да тужиоца врати на рад и омогући му остваривање права и обавезе из радног односа. У трећем ставу изреке обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 88.500,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате.
Решењем Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 466/20 од 11.02.2020. године одбачена је жалба туженог изјављена против пресуде на основу признања Основног суда у Горњем Милановцу П1 239/18 од 25.11.2019. године као недозвољена.
Против решења донетог у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију из свих законских разлога.
Испитујући побијано решење на основу члана 420. став 6. у вези са чланом 408. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је закључио да је ревизија туженог основана.
Одредбом члана 420. став 3. ЗПП прописано је да је ревизија увек дозвољена против решења другостепеног суда којим се изјављена жалба одбацује, односно којим се потврђује решење првостепеног суда о одбацивању жалбе изјављене против првостепене пресуде, у делу којим је одлучено о главној ствари.
Према образложењу побијаног решења, жалба туженог на пресуду Основног суда у Горњем Милановцу П1 239/18 од 25.11.2019. године не садржи потпис, па пошто је одредбом члана 370. став 1. тачка 4. ЗПП прописано да жалба мора да садржи потпис, другостепени суд је сходно члану 389. став 1. ЗПП одбацио жалбу.
Међутим, у поступку пред нижестепеним судовима туженог је заступао заступник, а не адвокат. Жалбу против пресуде Основног суда у Горњем Милановцу П1 239/18 од 25.11.2019. године је у име туженог изјавила ББ, дипломирани правник као заступник туженог. У уводу, као и у потпису ове жалбе означено је да је у име туженог „Металац Инко“ ДОО жалбу изјављује ББ, с тим што жалба не садржи њен потпис.
Одредбом члана 98. став 3. ЗПП прописано је да поднесци морају да буду разумљиви, да садрже све оно што је потребно да би по њима могло да се поступи, а нарочито: означење суда, име и презиме, пословно име привредног друштва или другог субјекта, пребивалиште или боравиште, односно седиште странака, њихових законских заступника и пуномоћника ако их имају, предмет спора, садржину и потпис подносиоца.
Одредбом члана 101. став 1. ЗПП прописано је да ако је поднесак неразумљив или непотпун (члан 98. став 3.), суд ће странци која нема пуномоћника да врати поднесак ради исправке, осим ако законом није другачије прописано. Одредбом става 2. истог члана прописано је да ако суд врати поднесак странци ради исправке или допуне, одредиће рок од осам дана за поновно подношење поднеска. Одредбом става 3. истог члана прописано је да ако поднесак буде исправљен, односно допуњен и поднет суду у року одређеном за допуну или исправку, сматраће се да је поднет суду оног дана када је први пут био поднет. Одредбом става 4. истог члана прописано је да ће се сматрати да је поднесак повучен ако не буде враћен суду у одређеном року, а ако буде враћен без исправке, односно допуне, одбациће се. Одредбом става 5. истог члана прописано је да ако је поднесак, који је у име странке поднео пуномоћник односно јавни правобранилац или јавни тужилац неразумљив или непотпун, суд ће да га одбаци.
Код таквог стања ствари очигледно је да није имало места одбацивању жалбе коју је изјавио заступник туженог због тога што није садржала потпис. Наиме, било је неопходно да се поднесак врати туженом и одреди рок од осам дана за допуну тј. да се жалба потпише и тек у случају да странка односно тужени не поступи по оваквом налогу жалба би могла да буде одбачена.
Наиме, одбацивање жалбе без наведеног налога је могуће само у ситуацији када странка има пуномоћника, дакле када је заступа адвокат (члан 101. став 5. ЗПП). Одредбом члана 29. став 5. Закона о адвокатури („Службени гласник РС“ број 31/11, 24/12), регулисано је да је адвокат дужан да на сваку исправу, допис или поднесак који је саставио стави свој потпис и печат.
Имајући у виду наведено Врховни касациони суд је укинуо побијано решење уз враћање предмета другостепеном суду на поновни поступак применом одредбе члана 416. став 2. ЗПП.
Председник већа-судија
Бранислав Босиљковић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић

.jpg)
