Пресудом Врховног касационог суда Рев2 799/2020 од 16.09.2020. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 1654/19 од 06.11.2019. године. Ставом другим изреке, укинута је пресуда Апелационог суда у Нишу Гж1 1654/19 од 06.11.2019. године у другом ставу изреке, као и решење о трошковима поступка садржано у трећем и четвртом ставу изреке, и предмет враћен истом суду на поновно одлучивање у том делу.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 3662/2020 од 16.03.2021. године, ставом првим изреке, укинута је пресуда Основног суда у Врању П1 1112/18 од 09.05.2019. године у другом и трећем ставу изреке. Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев у делу којим је тужиља тражила да се тужена обавеже да је врати на рад и распореди на радно место наставника ... . Ставом трећим изреке, одбачена је као недозвољена тужба у делу којим је тужиља тражила да се обавеже тужена да је распореди на радно место наставника ... . Ставом четвртим изреке, обавезана је тужена да накнади тужиљи трошкове парничног постпука у износу од 124.500,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате. Ставом петим изреке, обавезана је тужиља да накнади туженој трошкове парничног поступка у износу од 18.000,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је благовремено изјавила ревизију из свих законских разлога.

Тужена је поднела одговор на ревизију, са предлогом да се иста одбије као неоснована и да се тужиља обавеже на накнаду трошкова поступка поводом тог правног лека.

Одлучујући о изјављеној ревизији, на основу члана 408. и члана 441. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да тужиљина ревизија није основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Ревизијом се посебно не указује на друге битне повреде одредаба парничног поступка због којих се, под условима из члана 407. став 1. тачке 2. и 3. ЗПП, овај правни лек може изјавити.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је 29.02.2016. године са туженом закључила уговор о раду на одређено време, до преузимања запосленог, односно до коначности одлуке о избору кандидата по конкурсу. По закљученом уговору тужиља је обављала послове наставника ... у издвојеном одељењу тужене школе у ... . Решењем туженог од 25.04.2016. године утврђено је да тужиљи престаје радни однос, са образложењем да тужена неколико година уназад није расписивала конкурс јер није постојала сагласност надлежног министарства у смислу Уредбе о поступку за прибављање сагласности за ново запошљавање код корисника јавних средстава. Одлуком Шкослког одбора тужене, донетом по тужиљином приговору против решења од 25.04.2016. године, наложено је доносиоцу – директору тужене да преиспита то решење. Решење о престанку радног односа тужиље поништено је пресудом П 1112/18 од 09.05.2019. године која је у погледу одлуке о том тужбеном захтеву постала правноснажна. Школска управа у Лесковцу је упутила ББ на рад код тужене и са њом је тужена 01.03.2017. године закључила уговор о раду за послове наставника ... у издвојеном одељењу школе у ..., које је тужиља обављала до престанка радног односа.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, које се наводима ревизије не доводи у сумњу, нижестепени суд је одлучујући о делу тужиљиног захтева за враћање на рад и распоређивање на радно место наставника ... правилно применио материјално право.

Одредбом члана 191. став 1. Закона о раду прописано је да ће суд, ако у току поступка утврди да је запосленом престао радни однос без правног основа, на његов захтев одлучити да се запослени врати на рад, да му се исплати накнада штете и уплате припадајући доприноси за обавезно социјално осигурање за период у коме запослени није радио.

У конкретном случају, уговором о раду од 29.02.2016. године тужиља је засновала радни однос на одређено време – до преузимања запосленог, односно до коначности одлуке о избору кандидата по конкурсу, у смислу члана 132. став 1. тачка 2) Закона о основама система образовања и васпитања. Тужиља је радни однос засновала ради обављања послова наставника ... у издвојеном одељењу тужене школе у месту ... . Тужена је 01.03.2007. године за означено радно место закључила уговор о раду са ББ, упућеном одлуком Школске управе Лесковац од 21.10.2016. године са листе запослених за чијим је радом престала потреба, ради преузимања и распоређивања на радно место наставника ... код туженог. Означена одлука је донета и уговор о раду са ББ, ради обављања послова које је тужиља вршила до доношења решења о отказу, закључен пре правноснажности пресуде којом је поништено решење о престанку радног односа тужиље. С обзиром да је радно место на којем је тужиља радила на одређено време – до преузимања запосленог, попуњено на тај начин, не постоји могућност да се тужиља врати на рад – на то радно место, а није доказала да код тужене постоји друго одговарајуће радно место на које би могла бити распоређена.

Из наведених разлога, нису основани наводи ревизије о погрешној примени материјалног права, због чега је на основу члана 414. став 1. ЗПП одлучено као у првом ставу изреке.

Одлука о захтеву тужене за накнаду трошкова по ревизији, садржана у другом ставу изреке, донета је применом члана 165. став 1. у вези члана 154. ЗПП. По оцени Врховног касационог суда, трошкови одговора на ревизију нису били нужни, због чега је захтев тужене за њихову накнаду неоснован.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић