Рев2 1494/2023 3.19.1.25.1.4; посебна ревизија

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 1494/2023
31.05.2023. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Драгане Маринковић, председника већа, Марине Милановић, Зорице Булајић, Весне Станковић и Радославе Мађаров, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Предраг Губеринић, адвокат из ..., против туженог Клиничко болничког центра “Др Драгиша Мишовић” Дедиње, Београд, кога заступа Државно правобранилаштво, Београд, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 4244/21 од 14.01.2022. године, у седници одржаној 31.05.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 4244/21 од 14.01.2022. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 4244/21 од 14.01.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П1 3864/18 од 24.06.2021. године, ставом првим изреке, делимично је усвојен тужбени захтев и обавезан тужени да тужиљи на име мање исплаћене зараде у периоду од новембра 2015. године закључно са децембром 2018. године, исплати појединачне месечне износе са законском затезном каматом, као и да на наведене износе у корист тужиље уплати РФ ПИО, Филијала Београд, доприносе за пензијско и инвалидско осигурање и да тужиљи плати трошкове парничног поступка. Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев да се обавеже тужени да тужиљи на име мање исплаћене зараде у периоду од августа до октобра 2015. године, исплати појединачне месечне износе са законском затезном каматом и да на наведене износе у корист тужиље уплати РФ ПИО, Филијала Београд, доприносе за пензијско и инвалидско осигурање, те да тужиљи плати трошкове парничног поступка, као неоснован. Ставом трећим изреке, обавезан је тужени да тужиљи накнади трошкове поступка у износу од 84.000,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 4244/21 од 14.01.2022. године, одбијена је као неоснована жалба туженог, потврђена првостепена пресуда у ставу првом и трећем изреке и одбијен као неоснован захтев туженог за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложио да се ревизија сматра изузетно дозвољеном (члан 404. ЗПП).

Предмет тражене правне заштите о коме је одлучено побијаном пресудом је накнада штете на име мање исплаћене зараде. О овом праву тужиље и висини тражене разлике, судови су одлучили у складу са правним схватањем израженим кроз одлуке Врховног суда у предметима са правним и чињеничним стањем као у овој правној ствари, па у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права, што значи да нису испуњени услови из члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр.72/11...10/23), на основу чега је и одлучено као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Наиме, одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба ради накнаде штете поднета је 17.12.2018. године, а вредност побијаног дела потраживања је 154.132,59 динара и овај износ, према средњем курсу НБС на дан преиначења тужбе, представља динарску противвредност испод 40.000 евра.

Имајући у виду да се у конкретном случају ради о имовинскоправном спору, који се односи на новчано потраживање, у коме побијана вредност предмета спора не прелази динарску противвредност 40.000 евра, то је Врховни суд, применом члана 403. став 3. ЗПП, нашао да је ревизија туженог недозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Драгана Маринковић,с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић