Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 1505/2020
31.08.2020. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Јелене Боровац, Драгане Маринковић, Татјане Миљуш и Бранка Станића, чланова већа, у парници из радног односа тужилаца АА из ... и ББ из ..., чији је заједнички пуномоћник Бранко Алексић адвокат из ..., против туженог Јавне медијске установе „Радио телевизија Србије“, Београд, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужилаца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 688/19 од 20.11.2019. године, у седници одржаној 31.08.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужилаца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 688/19 од 20.11.2019. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужилаца изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 688/19 од 20.11.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П1 786/18 од 27.12.2018. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца АА из ... којим је тражио да се обавеже тужени да му на име накнаде штете због мање исплаћене зараде за период од јануара 2016.године закључно са фебруаром 2018.године, исплати износ од 105.459,92 динара и то појединачно наведене новчане износе са законском затезном каматом од доспелости сваког појединачног износа до исплате (све ближе означено и опредељено овим ставом изреке). Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца ББ из ..., којим је тражио да се обавеже тужени да му за исти период на име накнаде штете због мање исплаћене зараде исплати износ од 97.429,22 динара и то појединачно наведене новчане износе са законском затезном каматом од доспелости сваког појединачног износа до исплате (све ближе означено и опредељено овим ставом изреке). Ставом трећим изреке, обавезани су тужиоци да туженом солидарно накнаде трошкове парничног поступка у износу од 5.020,00 динара.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиоци су благовремено изјавили ревизију због погрешне примене материјалног права на основу члана 404. Закона о парничном поступку, због потребе уједначавања судске праксе.

Применом члана 404. Закона о парничном поступку-ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11...55/14), посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде које се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе као и када је потребно ново тумачење права. Према ставу 2. истог члана испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни касациони суд цени у већу од пет судија.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије, на основу члана 404. став 2. ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11 ... 55/14), Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној на основу члана 404. ЗПП. О праву тужилаца на накнаду штете по основу мање исплаћене зараде одлучено је уз примену материјалног права које не одступа од праксе изражене у одлукама Врховног касационог суда у којима је одлучивано о захтевима са чињеничним стањем као у овој правној ствари, а тиче се примене Закона о привременом уређењу основица за обрачун и исплату плата односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава („Службени гласник РС“, број 116/14), у погледу круга лица који се сматрају корисницима јавних средстава из члана 2. став 1. истог Закона и начина обрачуна зараде њихових запослених. Уз ревизију су приложене две укидајуће одлуке којим поступак није правноснажно окончан, па не постоји потреба а ни услови да се одлучује о посебној ревизији тужилаца.

Испитујући дозвољеност изјављене ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11 ... 55/14), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

По основу члана 441. ЗПП ревизија је увек дозвољена у спровима о заснивању постојања и престанку радног односа. Уколико се тужбени захтев односи на потраживање у новцу у овој врсти спорова дозвољеност ревизије се оцењује на основу члана 403. став 3. ЗПП према коме ревизија није дозвољена уколико вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Тужба ради накнаде штете по основу мање исплаћених зарада поднета је суду дана 05.03.2018. године.

У овом спору из радног односа који се не односи на заснивање, постојање и престанак радног односа из члана 441. ЗПП, у коме је ревизија увек дозвољена, већ на потраживање у новцу у коме вредност предмета спора за сваког од тужилаца као обичних супарничара, очигледно не прелази 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, ревизија првотуженог није дозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.