У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Драгане Маринковић и Владиславе Милићевић, чланова већа, у парници из радног односа тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Ивица Костић, адвокат из ..., против туженог Јавног предузећа ''Управа бање“ из Врањске Бање, коју заступа Стојан Илић, адвокат из ..., ради поништаја решења о отказу уговора о раду и враћања на рад, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 4003/21 од 08.03.2022. године, у седници одржаној 28.09.2022. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 4003/21 од 08.03.2022. године.

ОДБИЈА СЕ захтев тужене за накнаду трошкова одговора на ревизију.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Врању П1 115/19 од 18.06.2021. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев којим је тужиља тражила да се као незаконито поништи решење туженог бр. .. од 25.12.2018. године, којим је тужиљи отказан уговор о раду, због престанка потребе за њеним радом на радном месту ..., а да се туженом наложи да је врати на рад и распореди на послове и радне задатке који одговарају врсти и степену њене стручне спреме. Ставом другим изреке, тужиља је обавезана да туженом на име трошкова поступка плати 88.500,00 динара са каматом од извршности до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 4003/21 од 08.03.2022. године, одбијена је жалба тужиље и потврђена првостепена пресуда.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је благовремено изјавила ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Тужени је дао одговор на ревизију са предлогом да се ревизија одбије као неоснована, а тужиља обавеже на исплату трошкова за састав одговора на ревизију.

Испитујући побијану пресуду у смислу члана 408. Закона о парничном поступку - ЗПП (''Службени гласник РС'' бр. 72/11... 18/20), Врховни касациони суд је нашао да је ревизија неоснована.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП-а, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности, а указивање на битну повреду из тачке 12. наведеног члана, према члану 407. ЗПП, није дозвољено.

Према утврђеном чињеничном стању тужиља је била у радном односу код туженог на неодређено време на радном месту ... све до 25.12.2018. године када јој је радни однос престао отказом уговора о раду, због престанка потребе за њеним радом. Скупштина града Врања је 10.11.2017. године донела Одлуку о одређивању максималног броја запослених на неодређено време у систему локалне самоуправе Града Врања за 2017. годину. Према тој одлуци број запослених на неодређено време ограничен је на 12, колико је у том тренутку према важећем Правилнику о организацији и систематизацији послова и било запослених на неодређено време. Тужени је 05.12.2018. године донео нови Правилник о организацији и систематизацији послова којим је укинуо радно место ..., због потребе увођења радног места спасиоца на затвореном базену у саставу вишенаменске балон сале. Након тога је побијаним решењем тужиљи отказан уговор о раду уз образложење да тужени не реметећи процес пословања може функционисати и без радног места ... . Послови које је до тада обављала тужиља припојени су пословима шефа ... послова, за које се према Правилнику о организацији и систематизацији послова захтева VI степен стручне спреме док је тужиља имала IV степен стручне спреме.

Полазећи од утврђеног чињеничног стања, правилно су нижестепени судови применили материјално право из члана 179. став 5. тачка 1. Закона о раду („Службени гласник РС“, бр.24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – одлука УС 113/17 и 95/18-аутентично тумачење), када су одбили као неоснован тужбени захтев за поништај отказног решења и враћање на рад.

Наиме, правилно судови закључују да је на страни послодавца постојала оправдана потреба за увођење новог радног места – спасиоца на базену, коју због Одлуке о одређивању максималног броја запослених на неодређено време у систему локалне самоуправе Града Врања за 2017. годину, није могао решити пријемом новог запосленог (јер је већ имао 12 запослених на неодређено време ). Стога је тужени 05.12.2018. године донео нови Правилник о организацији и систематизацији послова којим је укинуо радно место ..., због потребе увођења радног места спасиоца на затвореном базену у саставу вишенаменске балон сале а радно место тужиље припојио пословима шефа ... послова, за чије обављање тужиља није имала одговарајућу стручну спрему. Како је укидањем радног места ... престала потреба за радом тужиље, њој је након исплате отпремнине у законито спроведеној процедури отказан уговор о раду, при чему суд није надлежан да утврђује правичност и целисходност наведене одлуке послодавца, већ је ограничен само на разматрање њене законитости, како то правилно закључују нижестепени судови.

Супротно наводима ревизије тужени није био у обавези да примењује критеријуме приликом одређивања запосленог коме радни однос мора престати, јер је радно место ... на којима је тужиља била распоређена, укинуто, а ти послови су припојени пословима шефа ... послова, за које је тражена виша стручне спрема од оне коју је она поседовала.

Осталим наводима ревизије се не доводи у сумњу правилност побијане пресуде, због чега је на основу члана 414. став 1. ЗПП одлучено као у ставу првом изреке.

Захтев туженог за накнаду трошкова састава одговора на ревизију је одбијен на основу члана 154. став 1. ЗПП-а, јер се не ради о трошковима потребним ради вођења ове парнице.

Председник већа-судија
Звездана Лутовац,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић