У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 9. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а нема ни повреде из тачка 12. истог става, на коју се ревизијом указује, јер побијана одлука садржи јасне и потпуне разлоге о одлучним чињеницама, које нису у супротности са изведеним доказима, а оцењени су и жалбени наводи од одлучног значаја.

Правилно је побијаном одлуком одбијен тужбени захтев за поништај решења туженог 12.07.2011. године, којим је тужиоцу отказан уговор о раду, применом члана 179. став 1. тачка 9. Закона о раду („Службени гласник РС“ број 24/05, 61/05 и 54/09), с обзиром да је утврђено да је код туженог, због организационих промена, дошло до престанка потребе за његовим радом. Закон о раду (одредбама члана 153. до 158.), прописује поступак који се примењује у случају престанка потребе за обављањем одређеног посла и одређује правила која је послодавац дужан да обезбеди запосленима за чијим је радом престала потреба, што је у конкретном случају испоштовано.

Пре доношења решења, тужени је 28.04.2011. године донео Одлуку о измени и допуни Правилника о систематизацији послова, којим је број извршилаца на пословима конобар-точилац, на које је тужилац био распоређен, смањен са 4 на 3. Тужени је донео и Програм решавања вишка запослених, уз сагласност Националне службе за запошљавање и свих репрезентативних синдиката, чиме је поступио у складу са одредбом члана 155. став 2. и 3. и члана 156. Закона о раду. Програмом је као једини критеријум за утврђивање вишка запослених био добровољност, по ком критеријуму је тужилац и проглашен технолошким вишком, с обзиром да је на писмени позив туженог од 18.01.2011. године, да се јаве запослени који су заинтересовани да буду проглашени за технолошки вишак, поднео писмени захтев од 10.02.2011. године. Тужиоцу су исплаћене зараде, као и отпремнина, чиме је испоштована и одредба члана 158. и 192. Закона о раду, а упућен је и на остваривање даљих права у складу са члана 160. Закона.

Поновним истицањем у ревизији да тужиоцу није исплаћена отпремнина, оспорава се утврђено чињенично стање, што применом члана 398. став 2. ЗПП, у поступку по ревизији није дозвољено, па их овај суд није ни ценио.

У складу са одредбом члана 405. став 2. ЗПП, Врховни касациони суд није детаљно образлагао ову пресуду, с обзиром да се ревизијом понављају жалбени наводи, на која се другостепени суд изјаснио и дао јасне разоге које у свему прихвата и овај суд, па се образлагањем не би постигло ново нити уједначеније тумачење права.

На основу изнетог, применом члана 405. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Весна Поповић, с.р.