Рев2 1703/2020 3.19.1.25.1.3; дозвољеност ревизије

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 1703/2020
16.09.2020. година
Београд

Врховни касациони суд у већу састављеном од судија Звездане Лутовац, председника већа, Јелене Боровац и Драгане Маринковић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., коју заступа пуномоћник Драган Милетић, адвокат из ..., против тужених Основне школе „Васа Пелагић“ из Лесковца и Основне школе „Вук Караџић“ из Лесковца, које заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Лесковцу, ради накнаде трошкова, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 3116/2019 од 26.11.2019. године, у седници одржаној 16.09.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље, изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 3116/2019 од 26.11.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Лесковцу П1 967/17 од 28.05.2019. године, ставом првим изреке одбијен је као неоснован примарни тужбени захтев тужиље којим је тражила да се тужени обавежу да јој на име неисплаћеног регреса за коришћење годишњег одмора солидарно исплате појединачно означене износе са законском затезном каматом ближе означено у изреци, да јој на на име неисплаћене накнаде за исхрану у току рада Основна школа „Васа Пелагић“ Лесковац исплати појединачно означене износе са законском затезном каматом ближе означено у изреци и да јој на на име неисплаћене накнаде за исхрану у току рада Основна школа „Вук Караџић“ из Лесковца исплати појединачно означене износе са законском затезном каматом ближе означено у изреци. Ставом другим изреке одбијен је евентуални тужбени захтев којим је тражено да се првотужени обавеже да са тужиљом закључи анекс уговора о раду којим се признаје право на накнаду трошкова за исхрану у току рада и за регрес за коришћење годишњег одмора и утврђује њихова висина, а накнада трошкова за исхрану у току рада изражава се у новчаном износу почев од дана подношења тужбе, те уколико тужени не закључи анекс уговора о раду са тужиљом да се ова пресуда има сматрати правним основом за утврђивање висине накнаде трошкова за исхрану у току рада и накнаде трошкова за регрес за коришћење годишњег одмора и њихову исплату тужиоцу од дана подношења тужбе и изражавања накнаде трошкова за исхрану у току рада у новчаном износу у исплатним листама, као неоснован. Ставом трећим изреке обавезана је тужиља да туженима солидарно накнади трошкове парничног поступка у износу од 29.097,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 3116/2019 од 26.11.2019. године, одбијена је као неоснована жалба тужиље и потврђена првостепена пресуда.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права са позивом на одредбу члана 404. став 1. ЗПП.

Основни суд у Лесковцу је уз допис од 18.06.2020. године, доставио Врховном касационом суду поднесак тужиље од 15.06.2020. године, којим повлачи ревизију изјављену у предмету Основног суда у Лесковцу П1 967/17 (у списима овог суда Рев 534/2020).

Испитујући дозвољеност изјављене ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 3. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11... 87/18), Врховни касациони суд је нашао да ревизија тужиље није дозвољена.

Према члану 410. став 2. тачка 3. ЗПП, ревизија је недозвољена ако је ревизију изјавило лице које је повукло ревизију.

Како је у конкретном случају тужиља поднеском од 15.06.2020. године, повукла ревизију изјављену против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 3116/2019 од 26.11.2019. године, то је ревизија недозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у изреци решења.

Председник већа – судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић