Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је од 2008. године у радном односу са туженом, на пословима лекара ... . Тужиљи је дат у закуп стан на одређено време док је у радном односу са туженом. Уговор о закупу стана тужени је једнострано раскинуо 20.03.2018. године, остављајући тужиљи рок за исељење од 30 дана. О једностраном раскиду уговора тужиља је била писмено обавшетена. Оспорено решење о отказу уговора о раду донето је 14.05.2018. године, због повреда радне обавезе учињених 23.03. и 26.03.2018. године, предвиђених чланом 130. став 1. тачка 21. Колективног уговора тужене од 24.03.2017. године. Пре доношења наведеног решења тужиљи је уручено писано упозорење о постојању разлога за отказ уговора о раду. Тужиља је 23.03.2018. године са супругом приступила у канцеларију техничког секретара ВД директора тужене и затражила објашњење за отказ уговора о закупу стана, а такво објашњење је тражила и од лица које је запослено на пословима правника, које је накнадно ушло у канцеларију. Тужиљин супруг се повишеним тоном обраћао директору тужене, такође захтевајући објашњење о разлозима за отказ уговора о закупу стана, рекавши му да се то неће добро завршити и претећи подношењем тужбе, говорећи директору да је он срамота за ... и да га се сви у селу стиде. Тужиља је 26.03.2018. године стручном колегијуму тужене упутила допис у којем је навела да је 23.03.2018. године добила отказ уговора о закупу стана на подмукао начин, без било каквог претходног разговора и образложења – на неколегијалан и неморалан начин којим ВД директора и правница покушавају да на њу врше притисак због спора који се води поводом њене специјализације, што је противно свим етичким и моралним нормама и представља облик злостављања на раду. У истом допису тужиља је навела да од ВД директора константно добија претње отказом уговора о раду те да он својим одлукама, по савету правнице, понижава све запослене, а нарочито своје колеге лекаре и обавестила стручни колегијум тужене да је пред надлежним органима покренула поступак по питању кампање, махинација и незаконитог поступања ВД директора и правнице. Између странака постоји спор поводом уговора о тужиљиној специјализацији.

Полазећи од тако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су у о тужбеном захтеву у овом спору одлучили правилном применом материјалног права.

Према одредби члана 179. став 2. тачка 5. Закона о раду, запосленом се може отказати уговор о раду ако учини повреду радне обавезе утврђену општим актом, односно уговором о раду. Тужиљи је уговор о раду отказан због повреде радне обавезе прописане чланом 130. став 1. тачка 21. Колективног уговора тужене, насилног, недоличног или увредљивог понашања према другим запосленима, испољеном у два временски блиска догађаја.

Оценом изведених доказа која се ревизијом не може побијати, јер се на тај начин оспорава утврђено чињенично стање што је противно члану 407. став 2. ЗПП, утврђено је да тужиља 23.03.2018. године није никога вређала или му претила, тако да у том догађају нема обележја понашања које се може подвести под означену повреду радне обавезе. Евентуално недолично опхођење њеног супруга према ВД директора тужене не може се ставити у кривицу тужиље, као услову за постојање повреде радне обавезе. У погледу појединих израза наведених у тужиљином писмену од 26.03.2018. године ревизијски суд прихвата изложено правно становиште другостепеног суда да употребљени изрази представљају грубе вредносне судове о понашању ВД директора тужене и правнице, али да њихов циљ није била повреда угледа и части тих лица, већ изношење критичког мишљења о њиховом раду и понашању уопште, а посебно према тужиљи у вези са спором око њене специјализације и отказа уговора о закупу стана. Осим тога, тужиља је ово писмено упутила стручном колегијуму тужене здравствене установе, у складу са пословним кодексом тужене.

Из наведених разлога, по оцени ревизијског суда, нису основани наводи тужене да је у овом спору погрешно примењено материјално право. Ревизијом се делом понављају наводи жалбе и оспорава утврђено чињенично стање, нарочито у односу на догађај од 23.03.2018. године, и износи другачији став о значењу израза употребљених у тужиљином допису од 26.03.2018. године и њиховој подобности да повреде углед и част других запослених.

Следствено изложеном, на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић