
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 17/2017
27.04.2017. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни касациони суд у већу састављеном од судија: Весне Поповић, председника већа, Лидије Ђукић и Божидара Вујичића, чланова већа, у правној ствари тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Петар Лисул, адвокат из ..., против туженог „ББ“ из ..., чији је пуномоћник Живкица Милићев, адвокат из ..., ради поништаја решења о отказу уговора о раду, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 880/16 од 11.05.2016. године, у седници одржаној 27.04.2017. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ, као неоснована, ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 880/16 од 11.05.2016. године.
ОДБИЈА СЕ захтев туженог за накнаду трошкова ревизијског поступка.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Кикинди П1 121/15 од 21.01.2016. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиоца и поништено је решење о о отказу уговора о раду туженог број ... од 28.07.2015. године, са упозорењем за отказ уговора о раду број ... од 20.07.2015. године, те је тужени обавезан да тужиоца врати на послове ... у погону „...“. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове поступка од 61.500,00,00 динара.
Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж1 880/16 од 11.05.2016. године, жалба туженог је одбијена, као неоснована, а првостепена пресуда потврђена.
Против правноснажне пресуде донесене у другом степену, тужени је изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права.
Врховни касациони суд је испитао побијану одлуку, применом члана 408. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“ број 72/11 и 55/14), па је нашао да је ревизија неоснована.
У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а ревизијом се не указује на друге повреде поступка због којих се она може изјавити, применом члана 407. став 1. ЗПП.
Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је био запослен код туженог на радном месту ... , а на основу уговора о раду број од 15.12.2014. године. Тужени је решењем број ... од 28.07.2015. године тужиоцу отказао уговор о раду, на основу члана 179. став 3. тачка 8. и члана 192. Закона о раду („Сл.гласник РС“ бр. 24/2005, 61/2005, ... 75/2014), због непоштовања радне дисциплине утврђене у члану 4. тачка 3. Кодекса понашања запослених код Послодавца. Наиме, тужилац је 15.07.2015. године отишао са посла и није се појавио на послу од 16.07.2015. године до 30.07.2015. године, а у наведеном периоду био је на боловању. Тужени је упозорењем број ... од 20.07.2015. године, упозорио тужиоца о постојању разлога за отказ уговора о раду по члану 179. став 3. тачка 8. Закона о раду, наводећи као основ непоштовање радне дисциплине тужиоца у смислу члана 4. тачка 3. Кодекса понашања запослених код Послодавца, а које непоштовање радне дисциплине се односи на неоправдано изостајање са посла два радна дана у току месеца. Тужиоцу је наведено упозорење уручено 20.07.2015. године, а тужилац је 22.07.2015. године оспорио основаност упозорења, наводећи да сматра да није починио прекршај будући да је благовремено известио туженог да је од 16.07.2015. године на боловању. Из извештаја о привременој спречености за рад Дома здравља ... од 30.07.2015. године, утврђено је да је тужилац био спречен за рад у периоду од 16.07.2015. године до 30.07.2015. године.
Полазећи од утврђеног чињеничног стања правилно су нижестепени судови применили материјално право када су усвојили тужбени захтев тужиоца, с обзиром да је тужени незаконито отказао уговор о раду тужиоцу, јер чињеница да тужилац није одмах туженом доставио потврду о привременој спречености за рад након почетка боловања није довољан разлог за законитост отказа уговора о раду. Имајући у виду да је тужилац свој изостанак са посла оправдао извештајем о привременој спречености за рад, његов изостанак са посла није био неоправдан. С тога је тужени обавезан да тужиоца врати на рад, применом одредбе члана 191. Закона о раду.
Одредбом члана 179. став 3. тачка 8. Закона о раду („Службени гласник РС“, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/2013 и 75/2014), прописано је, између осталог, да послодавац може запосленом да откаже уговор о раду који не поштује радну дисциплину прописану актом послодавца, односно ако је његово понашање такво да не може да настави рад код послодавца.
Одредбом члана 183. став 1. тачка 1. истог закона, прописано је да се оправданим разлогом за отказ уговора о раду у смислу члана 179. истог закона не сматра привремена спреченост за рад услед болести, несреће на раду или професионалног обољења.
Поред тога, одредбом члана 4. тачка 3. Кодекса понашања запослених код Послодавца, прописано је да послодавац може да откаже уговор о раду ако запослени не поштује радну дисциплину и то ако запослени не долази на посао неоправдано, у року од два радна дана у току месеца.
Испитујући законитост спорног решења туженог број ... од 28.07.2015. године, нижестепени судови су правилно закључили да тужилац у периоду од 16.07.2015. године до 30.07.2015. године није неоправдано изостао са рада, већ је тужилац био привремено спречен за рад због болести, а што произилази и из извештаја о привременој спречености за рад Дома здравља ... од 30.07.2015. године. Имајући у виду наведено и како није настао отказни разлог, јер тужилац није неоправдано изостао са рада у наведеном периоду, већ је оправдано у том периоду био спречен за рад због болести, побијано решење је поништено и правилно обавезан тужени да тужиоца врати на рад, применом одредбе члана 191. Закона о раду.
Наводе у ревизији којима се оспорава утврђено чињенично стање, Врховни касациони суд није ценио, с обзиром да се из ових разлога ревизија не може изјавити (члан 407. став 2. ЗПП).
На основу изнетог, применом члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у ставу првом изреке.
Туженом нису досуђени трошкови ревизијског поступка, с обзиром да није успео у ревизијском поступку, због чега је одлучено као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Весна Поповић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић