Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 1741/2021
08.09.2021. година
Београд

Врховни касациони суд у већу састављеном од судија Звездане Лутовац, председника већа, Драгане Маринковић и Гордане Комненић, чланова већа, у парници из радног односа тужиоца AA из ..., чији је пуномоћник Јована Петковић Вранисављевић, адвокат из ..., против туженог ЈКП „Водовод и канализација“ Панчево, кога заступа Саша Левнајић, адвокат из ..., ради исплате, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 796/21 од 24.02.2021. године, у седници одржаној 08.09.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 796/21 од 24.02.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Правноснажном пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 796/21 од 24.02.2021. године, ставом првим изреке одбијена је жалба туженог и потврђена пресуда Основног суда у Панчеву П1 802/19 од 04.12.2020. године, којом је усвојен тужбени захтев и обавезан тужени да тужиоцу исплати за период од 20.12.2016. до 20.12.2019. године на име разлике између исплаћене и припадајуће накнаде трошкова за регрес за коришћење годишњег одмора, укупно 83.814,56 динара, и на име разлике између исплаћене и припадајуће накнаде за исхрану у току рада, укупно 71.094,53 динара, у појединачно опредељеним месечним износима, са законском затезном каматом на сваки појединачни месечни износ, почев од првог у наредном месецу за претходни доспели месец до исплате; као и трошкове парничног поступка од 69.858,00 динара са каматом од извршности до исплате. Ставом другим изреке, одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова поступка по жалби.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући дозвољеност изјављене ревизије на основу члана 410. став 2. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Према члану 441. Закона о парничном поступку, ревизија је дозвољена у парницама о споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Уколико се тужбени захтев односи на потраживање у новцу у овој врсти спора, дозвољеност ревизије се оцењује на основу члана 403. став 3. ЗПП, према коме ревизија није дозвољена уколико вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.