У поступку доношења побијане пресуде није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни суд пази по службеној дужности. Другостепени суд је у разлозима пресуде изнео оцену о неоснованости свих битних жалбених навода, па нема ни битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. у вези члана 396. став 1. ЗПП. Другостепена пресуда се у конкретном случају не може побијати због погрешно утврђеног чињеничног стања.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је била супруга директора туженог и запослена на радном месту шефа ... туженог. Након развода брака овлашћења тужиље у ... су смањена. Спорним решењем тужиљи је отказан уговор о раду због две повреде радне обавезе. Прва је, што је у периоду од 01.01.2017. до 13.07.2017. године, као рачунополагач у ... направила мањак од 514.503,00 динара. Друга повреда је, што у периоду од 18.04.2017. до 21.04.2017. године није извршила уплату пазара на пословни рачун ..., који је у каси продавнице регистрован у периоду од 07.04. до 12.04.2017. године у укупном износу од 84.437,00 динара, иако су истекли рокови за уплату пазара, на који начин је узроковала порески прекршај за послодавца. Тужиља се изјаснила на наводе писменог упозорења туженог о постојању повреде радне обавезе, наводећи да је постојао договор у фирми да се пазар не предаје 4-5 дана, да је 13.04.2017. године када је требала да уплати пазар дошла пописна комисија, да је наредног дана 14.04.2017. године на радњи био катанац, те да је уплату извршила после првомајских празника када је имала приступ уплатницама и печату фирме. Навела је да није обавестила послодавца где се новац налази, да није покушала да ступи у контакт са њим пошто су након развода брака били у лошим односима, а није спорила чињеницу да је одбила да преда пазар пре дана када је извршила уплату на рачун.

С обзиром на утврђење да постоји повреда радне обавезе тужиље везана за уплату дневних пазара и да је тужиља имала свест о томе да изостанак уплате води прекршајној одговорности туженог, нижестепени судови налазе да постоји кривица тужиље за извршену повреду радне обавезе, па како је тужиљи омогућено да се изјасни о отказном разлогу пре доношења спорне одлуке, налазе да је постављени тужбени захтев за поништај решења и накнаду штете као последице незаконитог отказа неоснован у смислу одредби чланова 180, 179. став 2. тачка 1. и 191. Закона о раду.

По становишту Врховног суда, правилно су нижестепени судови применили материјално право када су одбили постављени тужбени захтев.

Разјашњено је да је тужиља, с обзиром на природу послова које је обављала у ... туженог, имала знања о обавези уплате пазара на пословни рачун ... и роковима у којима се уплата врши, па су нижестепени судови правилно оценили да не постоје извињавајући разлози за изосталу уплату пазара, те да је тужиља скривљеним пропустима формирала отказни разлог из члана 179. став 2. тачка 1. Закона о раду. Пошто се тужиља у поступку који је претходио доношењу решења изјаснила на наводе из упозорења, а побијано решење садржи опис радњи које представљају повреду радне обавезе и правни основ који представља разлог за отказ, наводима ревизије не доводи се у сумњу правилност и законитост побијане пресуде.

Осим наведеног, одговорност утврђена за једну од наведене две повреде радне обавезе у спорном решењу је довољна за закључак да је отказ уговора о раду законит.

Из изнетих разлога, на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Весна Субић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић