Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 1865/2024
11.06.2025. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Мирјане Андријашевић, председника већа, Иване Рађеновић и Владиславе Милићевић, чланова већа, у парници из радног односа тужиоца АА из ..., против туженог „Енјуб“ ДОО Београд, кога заступа пуномоћник Урош Мишковић, адвокат из ... (...), ради исплате, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 5580/23 од 14.03.2024. године, у седници одржаној 11.06.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 5580/23 од 14.03.2024. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Трећег основног суда у Београду П1 309/21 од 24.05.2022. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиоца и обавезан тужени да му исплати неисплаћени део нето зараде: за април 2010. године у износу од 89.443,20 динара са законском затезном каматом од 16.05.2010. године до исплате, за мај 2010. године у износу од 31.305,12 динара са законском затезном каматом од 16.06.2010. године до исплате, за јун 2010. године у износу од 89.443,20 динара са законском затезном каматом од 16.07.2010. године до исплате и за јул 2010. године у износу од 98.387,52 динара са законском затезном каматом од 16.08.2010. године до исплате, као и да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 46.943,16 динара.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 5580/23 од 14.03.2024. године, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена првостепена пресуда.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући дозвољеност изјављене ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 10/23), Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Тужба у овој правној ствари поднета је 26.03.2021. године. Предмет спора је исплата и вредност предмета спора је 308.579,04 динара.

Према природи тражене правне заштите ова парница спада у парнице из радних спорова. Одредбама главе ХХIX Закона о парничном поступку прописана су посебна правила за поступак у парницама из радних односа, док се остале одредбе овог Закона примењују када одредбама ове главе није другачије прописано (члан 436). Одредбом члана 441. Закона о парничном поступку прописано је да је ревизија дозвољена у парницама о споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Ван ових радних спорова ревизија није дозвољена, осим уколико се тужба односи на новчано потраживање када се примењује општи режим допуштености овог правног лека и тада се о дозвољености ревизије одлучује према вредности предмета спора на основу члана 403. став 3. ЗПП.

Полазећи од тога да се у конкретном случају не ради о парници из радног односа у смислу члана 441. ЗПП код којих је ревизија увек дозвољена, већ о спору ради исплате неисплаћене зараде, у коме је вредност предмета спора очигледно испод новчаног цензуса за дозвољеност ревизије, то је Врховни суд нашао да је ревизија недозвољена на основу члана 403. став 3. ЗПП.

Из наведених разлога, Врховни суд је применом одредбе члана 413. ЗПП одлучио као у изреци.