Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена Општа болница Сремска Митровица је благовремено изјавила ревизију, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној, применом члана 404. Закона о парничном поступку.

Правноснажном пресудом, након оцене неоснованости приговора недостатка пасивне легитимације на страни тужене Опште болнице Сремска Митровица, применом материјалног права из члана 154, 155. и 170. став 1. Закона о облигационим односима, обавезани су тужени да тужиљи накнаде штету коју је претрпела услед неправилног рада обрачунске службе тужене Опште болнице Сремска Митровица, на тај начин што је у периоду од јуна 2020. године закључно са мајем 2021. године вршена обустава од месечне плате тужиље (администрстивна забрана) у износу од по 781,00 динара и обустављени износи, без правног основа, уплаћивани на рачун туженог Синдиката медицинских сестара и техничара Србије, уместо на рачун привредног друштва „Феномена 021“ д.о.о. Нови Сад, са којим је тужиља закључила Уговор о куповини робе – закључницу број .. од 19.06.2020. године и коме је по пријему тужбе ради дуга, дана 23.05.2022. године извршила уплату дугованог износа по основу куповине робе од 9.370,00 динара и износ од 9.000,00 динара на име трошкова за састав тужбе. Ово тим пре што није постојао уговор који би регулисао правни однос између тужене синдикалне организације и привреног друштва, на основу кога би обустављени износи, уз сагласност тужиље, могли бити уплаћивани синдикалној организацији.

Имајући у виду садржину тражене правне заштите, чињенице утврђене у поступку и начин пресуђења, Врховни суд је оценио да је другостепена одлука у складу са праксом ревизијског суда и правним ставовима израженим у одлукама Врховног суда, у којима је одлучивано о истоветним захтевима странака, са истим или сличним чињеничним стањем и правним основом, због чега нема услова за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, а ради разматрања правног питања општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права. Тужена није уз ревизију доставила правноснажне пресуде из којих би произлазио закључак о различитом одлучивању о истој или битно сличној чињеничној и правној ситуацији, при чему правилна примена права у споровима са тужбеним захтевом, као у конкретном случају, зависи од утврђеног чињеничног стања. Поред наведеног, ревизијом се оспорава оцена доказа и правилно утврђено чињенично стање, што не представља разлог за примену института изузетне дозвољености ревизије. Примена овог института је предвиђена искључиво за питања материјалног права, па је потребно да се у ревизији јасно наведе правно питање чије се разматрање предлаже и образложи потреба његовог разматрања у смислу испуњења услова прописаних у члану 404. став 1. ЗПП, што у конкретном случају није учињено.

Из наведених разлога, нису испуњени услови да се у овој парници дозволи одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, па је Врховни суд применом члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/2011…10/2023, у даљем тексту: ЗПП) одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП је прописано да ревизија није дозвољена ако је изјављена против пресуде против које по закону не може да се поднесе. (члан 403. ст. 1.и 3.)

У споровима ради новчаног потраживања из радног односа ревизија је дозвољена под истим условима као и у имовинскоправним споровима који се односе на новчано потраживање.

Према члану 403. став 3. ЗПП, ревизија није дозвољена у имовинско-правним споровима, ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба у овој правној ствари је поднета 24.06.2022. године. Вредност предмета спора је износ од 18.370,00 динара.

Како вредност предмета спора побијеног дела правноснажне пресуде очигледно не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, то ревизија није дозвољена у смислу члана 403. став 3. ЗПП.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Бранка Дражић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић