Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је био у радном односу код туженог по основу закљученог уговора о раду од 20.07.1981. године који је мењан већим бројем анекса. Обављао је послове ... . Решењем туженог од 28.08.2017. године отказан му је уговор о раду због повреде радне обавезе из члана 179. став 2. тач. 1. и 5, став 3. тачка 8. Закона о раду, члана 121. став 2. тач. 1. и 5, члана 122. став 1. тачка 1. Колективног уговора код послодавца, члана 20.1–20.5. уговора о раду и кршења радне дисциплине из члана 121. став 3. тачка 8. Колективног уговора и члана 5. став 1. тач. 1, 3. и 33. Правилника о радној дисциплини. Из образложења произлази да је тужилац у дане наведене у нижестепеним пресудама податке који се односе на пословне партнере туженог (наруџбенице, документа која се тичу испоруке по артиклима, финансијске извештаје, стање дуговања према туженом и износа аванса уплаћеног туженом) размењивао преко службене електронске поште, без знања налога и одобрења послодавца између пословних партнера туженог, који су се налазили у међусобној тржишној конкуренцији. Начин, место, време и имена партнера су детаљно описана у нижестепеним пресудама. За овакво понашање тужиоца сазнало се у периоду 03.07.2017. до 23.07.2017. године. Пре доношења наведеног решења тужени је тужиоцу дао упозорење на које се тужилац изјаснио. Решењем инспекције рада од 10.10.2017. године одложено је извршење решања о отказу до правноснажног окончања радног спора.

Код овако утврђеног чињеничног стања, правилно су нижестепени судови применили материјално право када су одбили захтев тужиоца за поништај решења о отказу.

Према члану 179. став 2. тачка 5. Закона о раду послодавац може да откаже уговор о раду запосленом који својом кривицом учини повреду радне обавезе и то ако учини другу повреду радне обавезе утврђену општима актом односно уговором о раду.

Идентична одредба садржана је у члану 121. став 2. тачка 5. Колективног уговора туженог, којим је, између осталог предвиђено да у повреде радних обавеза због којих се запосленом може отказати уговор о раду спада и одавање или повреда пословне, службене и друге тајне утврђене законом и општим актима послодавца.

Правилником туженог о пословној тајни регулисано је шта се под пословном тајном сматра, па је тако, између осталог, прописано да су то било која информација која има комерцијалну вредност зато што није опште позната нити доступна трећим лицима, која би њеним коришћењем или саопштавањем могла остварити економску корист и која је заштићена одговарајућим мерама у складу са пословном политиком друштва; документима и подацима који се штите као пословна тајна сматрају се нарочито финансијски, економски, пословни, технички, технолошки производни подаци укључујући цртеже, планове, пројекте, прототип, модел, поступак и слично.

Чланом 20. уговора о раду уговорено је да је запосленом забрањено да изван свог посла користи поверљиве пословне информације послодавца као и своја специјална знања која је стекао код послодавца у оквиру свог запослења. Он не сме користити пословне информације у друге сврхе осим за потребе делатности послодавца (обавеза чувања пословне тајне).

Имајући у виду да је тужилац пословним партнерима туженог који се налазе у међусобној конкуренцији откривао податке једних о другима, и на тај начин учинио повреду радне обавезе - повреда обавезе чувања пословне тајне која је предвиђена као отказни разлог, да је поступак отказивања уговора о раду (достављања упозорења пре доношења решења о отказу) правилно спроведен, то и по оцени ревизијског суда, нема услова за поништај побијаног решења.

Нису основани ревизијски наводи којима се указује да је дошло до погрешне правне квалификације јер се отказ изриче за повреду радне обавезе која се истовремено подводи и под кршење радне дисциплине. Главни разлог отказивања уговора о раду од стране туженог јесте понашање тужиоца које је такво да не може да настави рад код туженог, без обзира да ли је у питању повреда радне обавезе или радне дисциплине. Осим тога, погрешна правна квалификација отказног разлога не чини решење о отказу незаконитим ако су за његово доношење били испуњени законски услови као у конкретном случају.

На основу члана 414. ЗПП одлучено је као у изреци.

Председник већа судија

Звездана Лутовац,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић