.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 1936/2025
13.02.2026. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Весне Субић, председника већа, Радославе Мађаров, Ирене Вуковић, Драгане Маринковић и Драгане Бољевић, чланова већа, у парници тужилаца АА из ..., правног следбеника пок. ББ из ... и ВВ из ..., чији је заједнички пуномоћник Гордана Јовановић, адвокат из ..., против туженог ЈП „Војводинашуме“ Петроварадин, чији је пуномоћник Ивана Мараш Царан, адвокат из ..., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 1895/24 од 12.02.2025. године, у седници одржаној 13.02.2026. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 1895/24 од 12.02.2025. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 1895/24 од 12.02.2025. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж1 1895/24 од 12.02.2025. године, одбијена је као неоснована жалба тужиље и потврђена пресуда Основног суда у Сомбору П1 337/20 од 09.10.2024. године, којом је усвојен тужбени захтев и обавезан је тужени да тужиоцима на име разлике зараде за период од маја 2017. године до априла 2020. године исплати појединачне месечне износе наведене у изреци првостепене пресуде са затезном каматом од доспелости сваког појединачног износа до исплате, као и да тужиоцима накнади трошкове парничног поступка у износу од 557.920,04 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је изјавила благовремену ревизију, због погрешне примене материјалног права и предложила да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној на основу одредбе члана 404. Закона о парничном поступку, ради уједначавања судске праксе.
Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11...10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).
По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе, као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији туженог прописани одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.
Предмет тражене правне заштите је накнада штете тужиоцима коју им је тужени причинио неоправданим прављењем разлике у заради исплаћиваној правном претходнику тужиоца АА и тужиљи у односу на зараду која се исплаћује упоредним радницима, лицима која су, према систематизацији, запослена на истим радним местима као и тужиоци, али који свој рад остварују у другом шумском газдинству (ШГ „Сремска Митровица“) у утуженом периоду. Побијана пресуда којом је тужбени захтев тужилаца усвојен донета је применом одредби чланова 104. и 105. Закона о раду и не одступа од судске праксе у предметима са истим правним основом и чињеничним стањем као у овом предмету. Одлуке које је тужени уз ревизију приложио не указују на постојање различите судске праксе, јер се не заснивају на истом чињеничном стању као у овом предмету.
На основу одредбе члана 404. став 2. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизија у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија туженог није дозвољена.
На основу одредбе члана 441. ЗПП, ревизија је увек дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. У свим другим случајевима, у парницама из радног односа, о дозвољености ревизије одлучује се на основу одредбе члана 403. став 3. истог Закона, у зависности од вредности предмета спора побијаног дела.
Чланом 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужбу ради накнаде штете тужиоци су, као прости (обични) супарничари у смислу одредбе члана 205. став 1. тачка 2. ЗПП, поднели 03.06.2020. године, а вредност предмета спора је, у односу на тужиоца АА, 485.192,63 динара, а у односу на тужиљу ВВ 308.057,83 динара.
Имајући у виду да се у конкретном случају ради о имовинскоправном спору који се односи на новчано потраживање, у коме побијана вредност предмета спора не прелази динарску противвредност 40.000 евра, то је Врховни суд, применом члана 403. став 3. ЗПП, нашао да је ревизија туженог недозвољена.
На основу изложеног, применом члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Весна Субић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
