Рев2 1971/2024 3.19.1.25.1.4; 3.19.1.25.1.3; дозвољеност ревизије

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 1971/2024
03.09.2024. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, др Илије Зиндовића, Драгане Миросављевић, Мирјане Андријашевић и Весне Субић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Срђан Алексић, адвокат из ..., против туженог ЈП КП „Лазаревац“ из Лазаревца, чији је пуномоћник Душан Марковић, адвокат из ..., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиоца, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 5108/23 од 15.03.2024. године, у седници одржаној 03.09.2024. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиоца, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 5108/23 од 15.03.2024. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца, изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 5108/23 од 15.03.2024. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Лазаревцу П1 367/22 од 10.10.2023. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да суд обавеже туженог да му на име накнаде трошкова за регрес за коришћење годишњег одмора, преко износа који су досуђени пресудом П1 493/20 од 12.09.2022. године у ставу 1. изреке пресуде до тражених износа исплати за период од јануара 2018. године до августа 2020. године, износе, са законском затезном каматом, наведене у том ставу изреке. Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца у преосталом делу тужбеног захтева којим је тражио да суд обавеже туженог да му плати на име трошкова за регрес за коришћење годишњег одмора за период од септембра 2017. године до октобра 2019. године, износе, са законском затезном каматом која доспева на начин наведен у том ставу изреке. Ставом трећим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу плати на име трошкова парничног поступка износ од 124.200,00 динара, са законском затезном каматом почев од наступања услова за извршност пресуде па до исплате.

Апелациони суд у Београду је, пресудом Гж1 5108/23 од 15.03.2024. године, ставом првим изреке, потврдио пресуду Основног суда у Лазаревцу П1 367/22 од 10.10.2023. године, а жалбу тужиоца одбио као неосновану. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног парничног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је изјавио благовремену ревизију, због погрешне примене материјалног права, позивајући се на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 18/20), у вези одредбе у вези члана 92. Закона о уређењу судова (''Службени гласник РС'', бр. 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови прописани одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку, за одлучивање о посебној ревизији тужиоца.

Предмет тражене правне заштите је накнада штете тужиоцу на име неисплаћених трошкова за регрес за коришћење годишњег одмора у периоду од 01.09.2017. године до 31.08.2020. године. Побијана одлука којом је тужбени захтев тужиоца одбијен заснована је на утврђеном чињеничном стању да је предметна накнада тужиоцу исплаћена кроз фиксни додатак приказан у исплатним листама који представља математички збир вредности топлог оброка и регреса чија висина је утврђена колективним уговором туженог. Оспоравањем налаза и мишљења судског вештака, на чијем је налазу заснована побијана одлука, тужилац оспорава правилност утврђеног чињеничног стања, а то није разлог због ког може да се изјави посебна ревизија на основу одредбе члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.

Из тих разлога, Врховни суд је одлуку као у ставу првом изреке донео применом одредбе члана 404. став 2. Закона о парничном поступку.

Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије у смислу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку и утврдио да ревизија није дозвољена.

На основу одредбе члана 441. Закона о парничном поступку, ревизија је увек дозвољена у парницама у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. У свим другим случајевима у парницама из радног односа о дозвољености ревизије одлучује се на основу одредбе члана 403. став 3. истог Закона, у зависности од вредности предмета спора побијаног дела.

Тужбу ради накнаде штете тужилац је поднео 03.10.2020. године, а вредност предмета спора побијаног дела је 91.100,32 динара.

Одредбом члана 403. став 3. Закона о парничном поступку, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Имајући у виду да је ово имовинскоправни спор у ком вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, следи да ревизија тужиоца није дозвољена, на основу одредбе члана 403. став 3. Закона о парничном поступку.

На основу одредбе члана 413. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић