У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а у поступку пред другостепеним судом, нема пропуста у примени одредаба ЗПП. Тужиља у ревизији неосновано указује на неодговарајуће заступање тужене школе од стране Правобранилаштва Града Новог Сада, чиме би наводно била учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 9. ЗПП у поступку спроведеном пред нижестепеним судовима. На ову повреду се и иначе може позивати само она страна која сматра да је повређено њено право на учешће и расправљање у поступку (тужена се на ово ни није позивала у својој жалби). Осим тога, ни повреда из тачке 9. а ни она из тачке 12. члана 374. став 2. ЗПП нису прописане одредбама члана 407. ЗПП као разлог за изјављивање ревизије. Другостепени суд није погрешно применио ни одредбе члана 394. ЗПП, чиме би учинио битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. ЗПП, када је одлучивао о жалби, јер није било потребе да отвори расправу да би закључио да је првостепени суд из чињеница које је утврдио извео неправилан закључак о постојању чињенице да је тужиља испуњавала услове за заснивање радног односа код тужене.

Према чињеничном утврђењу у овом поступку, тужиља (рођена 1996. године) је 22.10.2019. године завршила високо образовање првог степена основних академских студија у трајању од четири године на студијском програму Професор ..., Департман за ... факултета Универзитета у Новом Саду, са постигнутим укупним бројем ЕСПБ бодова 240 и стекла стручни назив Дипломирани професор ... . На ... факултету Универзитета у Новом Саду од школске 2011/2012 до школске 2015/2016, на основним академским студијама за професора ... био је предвиђен програм у трајању од четири године и укупно 240 ЕСПБ, бодова.

Тужиља је са туженом 02.12.2019. године закључила уговор о раду на одређено време број .. ради обављања послова: рад са децом у настави ..., ради замене раднице ББ до повратка раднице са боловања (члан 4), са обавезом да истог дана и ступи на посао. Радница ББ, ради чије замене је тужиља закључила предметни уговор, такође је имала закључен уговор о раду на одређено време са туженим (број .. од 01.09.2019. године), ради обављања посла наставник ... . Одредбом члана 4. тог уговора констатовано је да је радни однос на одређено време заснован у складу са чланом 155. став 3. тачка 3. Закона о основама система образовања и васпитања - до преузимања запосленог, односно до коначности одлуке о избору кандидата по конкурсу за пријем у радни однос на неодређено време, а најкасније до 31. августа текуће школске године (члан 4). Рок из члана 4. овог уговора измењен је анексом уговора о раду број .. од 17.06.2020. године, тако да радни однос ББ траје до завршетка породиљског одсуства и одсуства ради неге детета, односно до 30.06.2021. године у складу са чланом 187. Закона о раду, с тим што овај анекс ступа на снагу 01.07.2020. године.

Тужена је отказала тужиљи уговор о раду због истека рока решењем број .. од 20.07.2020. године, које је поништила по приговору тужиље, јер је накнадно утврђено да радница коју је тужиља замењивала није ступила на рад после боловања. Након тога, тужена је 26.08.2020. године донела ново решење о отказу уговора о раду тужиљи (број ..) са 31.08.2020. године, с обзиром да тужиља не испуњава услове из члана 139. став 1. тачка 1. Закона о основама система образовања и васпитања, а тужиљину жалбу против тог решења одбила је 22.09.2020. године решењем свог школског одбора број .., нашавши да је правилно утврђено да тужиља не испуњава услове из чл. 139. став 1. тачка 1. и 140. Закона о основама система образовања и васпитања, односно да нема завршено образовање на студијама другог степена, што је услов за ово радно место.

С обзиром на наведено чињенично стање првостепени суд је закључио да је тужбени захтев основан, применивши правила из члана 231. ЗПП о терету доказивања и сматрајући да је на туженој била дужност да докаже да тужиља нема стечено одговарајуће образовање потребно за рад наставника, што тужена није доказала. Осим тога, тужиља је са туженом имала закључен уговор о раду на одређено време ради замене раднице ББ до њеног повратка са боловања, односно до 30.06.2021. године, те јој тужена, према ставу првостепеног суда, није могла отказати уговор пре тог датума.

Другостепени суд је закључио да анекс уговора о раду који је са туженом закључила радница ББ, а којим је измењена одредба о трајању радног односа те раднице - до завршетка породиљског одсуства и одсуства ради неге детета, односно до 30.06.2021. године, нема утицаја на радно-правни статус тужиље после 30.08.2020. године, с обзиром да у том периоду ББ није била на боловању, по ком основу је са тужиљом заснован радни однос на одређено време. Осим тога, другостепени суд је сматрао да је првостепени суд погрешно применио правила о терету доказивања и да је на тужиљи био терет доказивања да су прописи који су уређивали високо образовање 10.09.2005. године били у примени и у време док је она студирала и када је завршила факултет и да тужиља то није доказала.

По оцени Врховног суда другостепени суд је правилно применио материјално право када је преиначио првостепену пресуду и одбио тужбени захтев.

Законом о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС“, бр. 88/17, 27/18- др, закони, 10/19, 6/20, 129/21, 92/23) су уређени услови за пријем у радни однос (члан 139), а један од услова из тог члана – одговарајуће образовање наставника, васпитача и стручних сарадника прецизно је уређен одредбама члана 140. истог закона, према коме је наставник, васпитач и стручни сарадник лице које је стекло одговарајуће високо образовање: 1) на студијама другог степена (мастер академске студије, мастер струковне студије, специјалисте академске студије) и то: (1) студије другог степена из научне, односно стручне области за одговарајући предмет, односно групе предмета; (2) студије другог степена из области педагошких наука или интердисциплинарне, мултидисциплинарне, трансдисциплинарне студије другог степена које комбинују целине и одговарајуће научне, односно стручне области или области педагошких наука; 2) на основним студијама у трајању од најмање четири године по прописима који су уређивали високо образовање до 10. септембра 2005. године. Правилником о организацији и систематизацији послова тужене од 26.03.2018. године прописани су суштински исти услови као и чланом 140. поменутог закона.

С обзиром да тужиља има завршено високо образовање првог степена основних академских студија (240 ЕСПБ бодова), она не испуњава услове за обављање послова наставника, односно стручног сарадника у основној школи, па је другостепени суд правилно поступио када је преиначио првостепену пресуду и одбио тужбени захтев тужиље за поништај решења туженог о отказу уговора о раду и обавезивању тужене за враћање тужиље на рад.

Како се ревизијом понављају наводи изношени током претходног поступка који су, супротно ревизијским наводима, правилно оцењени од стране апелационог суда, а одлука о трошковима поступка је правилна, то је Врховни суд одлучио као у изреци, применом члана 414. став 1. ЗПП.

Одлука о трошковима ревизијског поступка из става другог изреке ове пресуде је донета на основу члана 165. став 1. у вези са чланом 153. став 1. ЗПП, с обзиром да тужиља није успела у поступку по ревизији.

Председник већа – судија

Бранислав Босиљковић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић