Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Побијана пресуда којом је утврђена ништавост анекса уговора о раду, на основу којих је тужени, послодавац распоредио тужиљу, запослену на друге послове и у друго место рада, у складу је са Закључком усвојеним на седници Грађанског одељења Врховног касационог суда одржаној 12.10.2021. године. По овом Закључку у односу на уговор о раду и његове измене и допуне (анекс), може се тражити утврђење ништавости из разлога које прописује Закон о раду, као и Закон о облигационим односима. Тужба за утврђење ништавости не застарева.

Имајући у виду чињеничне и материјалноправне разлоге на којима је заснована побијана пресуда, да тужени не прилаже правноснажне судске одлуке као доказ различитог поступања у битно истоврсним ситуацијама, као и да не постоје друга материјалноправна питања која би оправдавала одлучивање о посебној ревизији, по оцени Врховног суда нису испуњени законски услови да се о изјављеној ревизији одлучи као о посебној, па је одлука у ставу првом изреке донета на основу члана 404. став 2. ЗПП.

Испитујући дозвољеност ревизије као редовне по члану 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је утврдио да је ревизија недозвољена.

У парницама из радних односа, ревизија је по одредби члана 441. ЗПП увек дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Осим у тој врсти спорова, ревизија је дозвољена у имовинскоправним споровима под условима из члана 403. ЗПП.

У конкретном случају, предмет спора је утврђење ништавости одредби закључених анекса уговора о раду којима је тужиља распоређена на друге послове и у друго место рада, за коју врсту спорова законодавац не предвиђа могућност изјављивања ревизије, па је ревизија недозвољена.

Из наведених разлога, на основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.

Наводи одговора на ревизију нису били потребни за доношење одлуке Врховног суда, па је одлука у ставу трећем изреке донета на основу одредби чланова 165. став 1. и 154. ЗПП.

Председник већа – судија

Весна Субић,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић