Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Божидара Вујичића, председника већа, Весне Субић и Јелице Бојанић Керкез, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Гордана Нерић-Митровић, адвокат из ..., против тужене Народне банке Србије, ради поништаја одлуке и решења, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 606/20 од 03.07.2020. године, у седници већа одржаној дана 26.05.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 606/20 од 03.07.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 606/20 од 03.07.2020. године, ставом првим изреке, одбијена је, као неоснована, жалба тужене и потврђена пресуда Првог основног суда у Београду П1 2702/16 од 03.10.2019. године, у ставу првом изреке којим је поништена, као незаконита, одлука тужене о разрешењу руководиоца ... од 28.09.2016. године и у делу става другог изреке којим је поништен, као незаконит, уговор о раду ... од 07.10.2016. године. Ставом другим изреке укинута је првостепена пресуда у преосталом делу става другог изреке, којим је обавезана тужена да са тужиљом успостави радно правни однос и сва права која је имала пре поништеног уговора и ставу трећем изреке којим је одлучено о захтеву тужиље за накнаду трошкова парничног поступка, и у том делу предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење.

Против наведене пресуде донете у другом степену, у правноснажном делу, тужена је преко ББ, запосленог у Дирекцији за људске ресурсе и организациона питања, а по овлашћењу гувернера Народне банке Србије изјавила ревизију, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној, применом члана 404. Закона о парничном поступку.

Тужиља је поднела одговор на ревизију.

Врховни касациони суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије у смислу члана 410. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС”, бр. 72/2011, 49/2013-ОУС, 74/2013- ОУС, 55/2014, 87/2018, 18/2020, у даљем тексту: ЗПП) и оценио да је ревизија тужене недозвољена.

Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, бр. 98/2006) у члану 95. прописује да је Народна банка Србије централна банка Републике Србије, да је самостална и да подлеже надзору Народне скупштине, којој и одговара. Народном банком Србије руководи гувернер, кога бира Народна скупштина. О Народној банци Србије доноси се закон.

Према члану 5. став 1. Закона о Нродној банци Србије („Службени гласник РС“, бр. 72/2003...44/2018) Народна банка Србије је правно лице, а према члану 9. истог закона Народном банком Србије руководи гувернер Народне банке Србије који је заступа и представља.

Према члану 7. Статута Народне банке Србије („Службени гласник РС”, бр. 12/2013…50/2018) гувернер Народне банке Србије може запослене и лица која нису запослена у Народној банци Србије да овластити да заступају Народну банку Србије пред судовима и/или другим органима и организацијама, као и у заштити њених имовинских и других интереса у земљи и иностранству.

Користећи овакво овлашћење гувернер издаје лицима која су запослена у Народној банци Србије овлашћења да у поступку пред судом заступају, па да и у име Народне банке Србије изјављују ревизију и друга ванредна правна средства Врховном касационом суду.

Међутим, одредбом члана 1. ЗПП прописано је да се тим законом уређују правила поступка за пружање судске правне заштите по којима се поступа и одлучује у парницама за решавање спорова насталих поводом повреде права личности и спорова из породичних, радних, привредних, имовинскоправних и других грађанскоправних односа, осим спорова за које је посебним законом прописана друга врста поступка.

Ова одредба несумњиво одређује као основни па и једини пропис који уређује процедуру када се ради о врсти спорова која је наведена. Отуда сва правила поступка прописана тим законом морају да имају приоритет у односу на нека друга правила поступка која су евентуално прописана посебним законом. Доследном применом наведеног става произлази да се одредба члана 85. став 7. ЗПП по којој се заступање Републике Србије и њених органа, јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе уређује посебним прописима, мора тумачити са аспекта ЗПП, а који је у ставу 6. истог члана утврдио принцип да странку мора заступати адвокат у поступку по ванредним правним лековима, изузев ако је сама адвокат.

Чланом 11. став 1. Закона о правобранилаштву („Службени гласник РС“ број 55/14) прописано је да је Државно правобранилаштво заступник Републике Србије у правним поступцима пред судовима, арбитражама, органима управе и другим надлежним органима, када Република Србија има положај странке или умешача о чијим правима и обавезама се одлучује у том поступку. Ставом 2. истог члана, је прописано да Државно правобранилаштво пред судовима, арбитражама, органима управе и другим надлежним органима заступа државне органе и посебне организације који немају својство правног лица, државне органе и посебне организације који имају својство правног лица, а чије се финансирање обезбеђује из буџета Републике Србије и јавне установе чији је оснивач Република Србија, а чије се финансирање обезбеђује из буџета Републике Србије, у правним поступцима у којима ови субјекти учествују као странке или умешачи о чијим имовинским правима и обавезама се одлучује у том поступку. Према ставу 3. истог члана Државно правобранилаштво може на основу посебно датог пуномоћја заступати у поступку пред судовима, арбитражама, органима управе и другим надлежним органима и друга правна лица чији је оснивач Република Србија. Ставом 4. истог члана, прописано је да је Државно правобранилаштво овлашћено да предузима заступање под истим условима као и адвокат, када је прописано да је у одређеном поступку или за предузимање само одређене радње у поступку обавезно заступање странке од стране адвоката.

Из свега наведеног произлази да је Народна банка Србије самосталан и независан државни орган, а да Државни правобранилац који заступа Републику Србију и њене органе заступа и Народну банку Србије у својству пуномоћника, с тим да пуномоћје издаје надлежни орган Народне банке Србије односно гувернер или лице које је на то овлашћено.

Имајући у виду да у конкретној правној ствари ревизија није изјављена од стране Државног правобранилаштва као пуномоћника тужене, већ да је ревизију у име тужене изјавило лице запослено у том органу, то је применом члана 410. став 2. тачка 2. ЗПП, ревизија тужене недозвољена.

Због непостојања општих услова од којих зависи право на ревизију, нема ни услова за оцену дозвољености посебне ревизије у смислу члана 404. ЗПП.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.

Председник већа- судија

Божидар Вујичић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић