
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 2147/2015
11.02.2016. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Љубице Милутиновић, председника већа, Биљане Драгојевић и Слађане Накић- Момировић, чланова већа, у парници тужиоца Б.М. из З., чији је пуномоћник М.Д., адвокат из Б., против тужене К.б. а.д. Б., коју заступа М.С., адвокат из З., ради поништаја и утврђења, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 1097/15 од 16.07.2015. године, у седници одржаној 11.02.2016. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 1097/15 од 16.07.2015. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 1097/15 од 16.07.2015. године преиначена је пресуда Основног суда у Зајечару П1 545/12 од 12.03.2015. године у ставу првом и трећем изреке, тако што је одбијен као неоснован тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се као неправилан и незаконит поништи Анекс 4 Уговора о раду бр. 5355 од 21.06.2005. године са дел. бр. 15596 од 16.07.2012. године закључен између тужиоца као запосленог и тужене К.б. а.д. Б. као послодавца. Обавезан је тужилац да туженој надокнади трошкове парничног поступка.
Против правноснажне пресуде донесене у другом степену тужилац је изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да је ревизија недозвољена.
Према члану 441. ЗПП ревизија је дозвољена у парницама у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа.
Како је предмет тужбеног захтева поништај анекса уговора о раду којим се врши распоређивање запосленог, а не спор о заснивању, постојању и престанку радног односа, то је ревизија недозвољена у смислу цитиране законске одредбе као посебног прописа.
На основу члана 413. ЗПП одлучено је као у изреци.
Председник већа судија
Љубица Милутиновић,с.р.