Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 3367/19 од 14.05.2020. године ставом првим изреке, преиначена је првостепена пресуда у ставу првом изреке и одбијен тужбени захтев тужиље да јој тужени накнади штету у висини изгубљене плате за период од 01.01.2010. године до 02.09.2011. године, укупно 2.282.705,34 динара, са припадајућом законском затезном каматом. Ставом другим изреке, преиначена је првостепена пресуда у ставу другом изреке и одбијен као неоснован тужбени захтев тужиље да тужена у њено име и рачун уплати доприносе обавезног осигурања на износе из става првог изреке. Ставом трећим изреке преиначена је првостепена пресуда у ставу трећем изреке и одбијен као неоснован тужбени захтев тужиље да јој тужена накнади штету у висини изгубљене плате за период од 03.09.2011. године до 24.05.2017. године, укупно 5.732.693,38 динара са законском затезном каматом од доспелости сваког појединачног износа до исплате. Ставом четвртим изреке преиначена је првостепена пресуда у ставу четвртом изреке и одбијен као неоснован тужбени захтев тужиље да јој тужена у њено име и за њен рачун уплати надлежним фондовима доприносе обавезног осигурања на износе из става трећег изреке. Ставом петим изреке преиначено је решење о трошковима парничног поступка из става петог изреке првостепене пресуде, тужиља је обавезана да туженој накнади трошкове парничног поступка у износу од 122.000,00 динара, и одбијен је захтев тужиље за накнаду трошкова парничног поступка. Ставом шестим изреке тужиља је обавезана да туженој накнади трошкове другостепеног поступка у износу од 30.000,00 динара. Ставом седмим изреке одбијен је захтев тужиље за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против другостепене пресуде, тужиља је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права.

Тужена је доставила одговор на ревизију.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду у смислу члана 408. важећег Закона о парничном поступку – ЗПП и утврдио да је ревизија тужиље основана.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је била судија ... суда у Београду, а решењем Врховног суда Србије Су 174/04 од 13.07.2004. године удаљена је са дужности до окончања кривичног поступка пред Окружним судом у Београду у предмету Ки 858/04. Против овог решења тужиља је изјавила приговор о коме је одлучено тек 2013. године. Решењем ВД председника ... суда у Београду од 26.01.2010. године тужиљи је престао радни однос са 31.12.2009. године. Одлуком Високог савета судства објављеном у „Службеном гласнику РС“ од 15.07.2009. године расписан је оглас за избор судија у судовима опште и посебне надлежности у Републици Србији. Тужиља није поднела пријаву на конкурс за избор судија, јер се против ње водио кривични поступак па није испуњавала услове прописане конкурсом. Решењем Републичког фонда ПИО од 11.11.2011. године утврђено је право тужиљи на сразмеран део старосне пензије почев од 03.09.2011. године. Пресудом Вишег суда у Београду К 990/14 од 01.07.2016. године тужиља је ослобођена оптужбе да је извршила кривично дело које јој је стављено на терет. Ова пресуда потврђена је пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 129/17 од 06.06.2017. године. Тужиља је у овој парници тражила накнаду штете у висини изгубљене плате за период од 01.01.2010. године до 02.09.2011. године, а за период од 03.09.2011. године до 24.05.2017. године тражила је накнаду штете у виду разлике између остварене пензије и плате коју би тужиља остварила да није отишла у превремену, већ у пуну старосну пензију, а који услов је испунила тек 24.05.2017. године.

Код овако утврђеног чињеничног стања, првостепеном пресудом је тужбени захтев тужиље усвојен, са позивом на чл. 154. и 172. Закона о облигационим односима и чл. 11. и 37. Закона о судијама. По оцени првостепеног суда, штета коју је тужиља претрпела састоји се у томе што је против тужиље био покренут кривични поступак у коме је правноснажно ослобођена оптужбе, а током кога је била онемогућена да обавља судијску функцију и да поднесе пријаву на конкурс за општи избор судија.

По оцени другостепеног суда, тужбени захтев тужиље за накнаду штете је у целости неоснован. Другостепени суд је закључио да у присуству правноснажне и коначне одлуке о престанку судијске функције тужиљи нема незаконитог поступања органа тужене, па ни одговорности тужене за штету у виду изгубљене плате. Тужиља није уложила жалбу Уставном суду против правноснажне одлуке Високог савета судства о престанку функције, а околност да је против тужиље вођен кривични поступак у којем је ослобођена кривичне одговорности и због кога није испуњавала услов за конкурс на општем избору није од значаја, код чињенице да тужиља није користила делотворно правно средство против одлуке о престанку функције и радног односа, према чл. 57. и 67. Закона о судијама, па нема узрочно-последичне везе између поступања органа тужене и настанка штете на страни тужиље тиме што није изабрана на судијску функцију и што је отишла у превремену пензију.

С обзиром на наведено, основано се ревизијом тужиље указује да је у побијаној другостепеној пресуди погрешно примењено материјално право.

У поступку је утврђено да је у време када је расписан оглас Високог савета судства за општи избор судија од 15.07.2009. године тужиља већ била удаљена са дужности до окончања кривичног поступка који је против ње вођен, и у коме је правноснажно ослобођена оптужбе пресудом која је постала правноснажна 06.06.2017. године. У време расписивања конкурса није била донета ни одлука поводом њеног приговора на решење о привременом удаљењу са посла. С обзиром на наведено, као и да је један од услова садржаних у конкурсу Високог савета судства био да се против кандидата који поднесе пријаву не води кривични поступак, то је правилан закључак првостепеног суда да тужиља не може сносити последице тога што се на наведени конкурс није пријавила из разлога што није испуњавала услов да се против ње не води кривични поступак, а што се може приписати у одговорност тужене, јер је тужиља правноснажно ослобођена оптужбе, а кривични поступак је сувише дуго трајао, од 2004. до 2017. године. Осим тога, основано првостепени суд закључује да би и у случају да је тужиља поднела пријаву на конкурс Високог савета судства њена пријава извесно била одбачена, јер није испуњавала услове из конкурса, па се не може прихватити закључак другостепеног суда да тужиљи не припада накнада материјалне штете коју је тражила у овој парници из разлога што против правноснажне одлуке Високог савета судства о престанку функције није уложила жалбу Уставном суду, односно да није користила делотворно правно средство против одлуке о престанку функције и радног односа у смислу чл. 57. и 67. Закона о судијама. Јасно је да у конкретном случају није постојала ни најмања вероватноћа да би то средство било делотворно. Правилан је такође закључак првостепеног суда да би, по редовном току ствари, тужиља која је правноснажно ослобођена кривичне одговорности, наставила да обавља функцију судије, па самим тим и поднела пријаву на конкурс Високог савета судства и потом била изабрана на судијску функцију, те да би ову функцију обављала све док не оствари право на пуну старосну пензију. С обзиром на наведено, тужиљи припада накнада материјалне штете на име неисплаћених плата за период од 01.01.2010. године до 02.09.2011. године, као и разлика између остварене пензије од 03.09.2011. године и плате коју би тужиља примала до 24.05.2017. године, као датума одласка у старосну пензију, на основу чл. 154. став 1. и 172. ЗОО, будући да постоји узрочно-последична веза између радњи органа тужене и материјалне штете коју је тужиља претрпела. Висина штете правилно је утврђена налазом и мишљењем вештака, као и допунским мишљењем на које тужена није има примедбе. Зато је побијана другостепена пресуда преиначена, одбијена жалба тужене и потврђена првостепена пресуда.

Тужиљи нису досуђени трошкови ревизијског поступка, јер они у ревизији нису тражени.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци, на основу члана 416. став 1. ЗПП.

Председник већа – судија

Јасминка Станојевић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић