Рев2 2319/2020 3.19.1.25.1.4; посебна ревизија

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 2319/2020
18.11.2020. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Јелене Боровац, Драгане Маринковић, Татјане Миљуш и Татјане Матковић Стефановић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Мила Симић, адвокат из ..., против тужене Школе за музичке таленте Ћуприја, коју заступа пуномоћник Ђорђе Константиновић, адвокат из ..., ради поништаја анекса уговора о раду, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 1523/19 од 14.01.2020. године, у седници одржаној 18.11.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 1523/19 од 14.01.2020. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена, ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 1523/19 од 14.01.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Параћину, Судска јединица Ћуприја П1 102/18 од 25.02.2019. године,ставом првим изреке, усвојен тужбени захтев и поништен је као незаконит Анекс број 1. од 18.12.2017. године, којим је измењен Уговор о уређивању међусобних права, обавеза и одговорности закључен између тужиље и тужене 26.11.2010.године. Ставом другим изреке, тужени је обавезан да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у износу од 124.500,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 1523/19 од 14.01.2020. године, одбијена је као неоснована жалба тужене и потврђена првостепена пресуда.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права, на основу члана 404. Закона о парничном поступку, због потребе уједначавања судске праксе.

Тужиља је поднела одговор на ревизију, са предлогом да се ревизија одбаци или одбије.

Према одредби члана 404. став 1. ЗПП ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

На основу овлашћења из члана 404. став 1. ЗПП Врховни касациони суд је оценио да не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса и уједначавањем судске праксе, као ни новог тумачења права, узимајући у обзир врсту спора и садржину тражене судске заштите, начин пресуђења и разлоге које су нижестепени судови дали за своје одлуке. Тужена уз ревизију није пружила доказ о постојању различитих судских одлука у истој чињеничној и правној ситуацији, као у конкретном случају и супротном пресуђењу судова о истом захтеву као што је конкретан, па није испуњен законски услов који се односи на потребу за уједначавањем судске праксе, јер у погледу примене чланова 171. став 1. и 172. Закона о раду – „ Службени гласник РС“ број 24/05...75/14), постоји уједначена судска пракса. Образложења побијаних пресуда за одлуке о усвајању тужбеног захтева тужиље у складу су са постојећом судском праксом у тумачењу и примени материјалног права. Разлози на којима су засноване одлуке нижестепених судова у том смислу одговарају и усклађене су са важећим тумачењем права и владајућим правним схватањем у пракси нижестепених судова и ревизијског суда, тако да не постоји потреба за новим тумачењем права. Из тих разлога, ни у случају прихватања изузетне дозвољености изјављене ревизије тужене не би дошло до другачијег одлучивања и повољнијег исхода спора за тужену.

Испитујући дозвољеност изјављене ревизје на основу члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 441. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11 ... 55/14) Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Према одредби члана 441. ЗПП ревизија је дозвољена у парницама о споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа.

Тужиља је тужбом од 25.01.2018. године, захтевала поништај анекса уговора о раду у погледу распоређивања тужиље и коефицијента.

Како се тужбени захтев односи на оцену законитости анекса уговора о раду а не на заснивање, постојање или престанак радног односа у смислу члана 441. ЗПП, ревизија тужене није дозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић