
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 2323/2019
28.05.2020. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: др Драгише Б. Слијепчевића, председника већа, Јасмине Стаменковић, др Илије Зиндовића, Татјане Матковић Стефановић и Бранка Станића, чланова већа, у парници по тужби тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Чедомир Голубовић, адвокат из ..., против туженог Национална служба за запошљавање, Београд, чији је пуномоћник Љиљана Цонић, адвокат из ..., ради поништења анекса уговора о раду, одлучујући о ревизији туженог, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 620/19 од 07.03.2019. године, у седници већа одржаној дана 28.05.2020. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији туженог, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 620/19 од 07.03.2019. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог, изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 620/19 од 07.03.2019. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 620/19 од 07.03.2019. године одбијена је жалба туженог и потврђена је првостепена пресуда Основног суда у Београду П1 769/18 од 03.12.2018. године, којом је усвојен тужбени захтев да се поништи анекс уговора о раду број ../2015 од 26.03.2015. године и којом је обавезан тужени да тужиоца врати на послове које је обављао пре закључења оспореног анекса, те да му накнади трошкове поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о изјављеној ревизији одлучује на основу члана 404. Закона о парничном поступку.
Према одредби члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14 I 87/18) ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако Врховни касациони суд оцени да је то потребно ради разматрања правних питања од општег интерса или правних питања у интересу равноправности грађана, односно ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.
Врховни касациони суд је нашао да у конкретном случају нису испуњени услови из члана 404. Закона о парничном поступку за одлучивање о посебној ревизији туженог, јер потреба за уједначавањем судске праксе у овој врсти спора не постоји. Распоређивање запослених јесте у аутономији воље послодавца и зависи од стварних потреба и организације рада. Међутим, одлука суда којом се, након поништења анекса о распоређивању запосленог на друго радно место, послодавац обавезује да запосленог врати на радно место на којем је био пре доношења оспореног анекса, не задире у право послодавца да организује процес рада у складу са стварним потребама, па самим тим и да тог запосленог распореди на друго радно место у законом прописаној процедури. Поред изнетог, нема потребе за разматрањем правног питања од општег интереса или правног питања у интересу равноправности грађана, као ни потребе за новим тумачењем права.
На основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку, одлучено је као у ставу првом изреке овог решења.
Одлучујући о дозвољености ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је утврдио да ревизија туженог првог реда није дозвољена.
Одредбом члана 403. став 3. Закона о парничном поступку прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противредност 40.000,00 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Имајући у виду да у овом спору из радног односа, који се не односи на заснивање, постојање и престанак радног односа у смислу члана 441. Закона о парничном поступку, већ на одлуку о распоређивању запосленог, вредност побијаног дела очигледно не прелази ревизијски цензус, то изјављена ревизија није дозвољена. Стога, применом члана 413. Закона о парничном поступку одлучено је као у ставу другом изреке овог решења.
Председник већа – судија
др Драгиша Б. Слијепчевић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић