Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић, Бранислава Босиљковића, Весне Поповић и Илије Зиндовића, чланова већа, у правној ствари тужиоца AA из ..., чији је пуномоћник Биљана Дражевић, адвокат из ..., против туженог ББ, чији су пуномоћници Милош Вучковић и др., адвокати из ..., ради враћања на рад, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против решења Вишег суда у Зајечару Гж1 бр. 74/18 од 17.01.2019. године, у седници већа одржаној 11.09.2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против решења Вишег суда у Зајечару Гж1 бр. 74/18 од 17.01.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Основног суда у Бору П1 бр. 123/17 од 22.11.2017. године, одбачена је тужба као недозвољена и обавезан је тужилац да туженом накнади трошкове парничног поступка.

Решењем Вишег суда у Зајечару Гж1 бр. 74/18 од 17.01.2019. године, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и првостепено решење потврђено.

Против правноснажног решења донетог у другом степену, тужилац је изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11 и 55/14), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Како то проистиче из стања у списима, пред Основним судом у Бору у предмету П1 300/15 вођен је поступак по тужби тужиоца којом је тражен поништај решења туженог број Д 5524 од 02.12.2015. године и враћање тужиоца на рад. Пресудом Основног суда у Бору П1 300/15 од 12.05.2016. године поништено је наведено решење туженог, док о делу захтева којим је тражено враћање на рад није одлучено, нити је тужилац, у том смислу, истицао захтев за доношење допунске пресуде, већ је поднео тужбу са самосталним захтевом за враћање на рад у овом предмету.

Одредбом члана 441. Закона о парничном поступку, прописано је да је у парницама из радних спорова ревизија дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Ван ових радних спорова ревизија није дозвољена, осим уколико се тужба не односи на новчано потраживање, када се примењује општи режим допуштености овог правног лека, према вредности спора.

Имајући ово у виду, као и да се у конкретном случају не ради о парници из радног спора у смислу члана 441. Закона о парничном поступку где је ревизија, иначе, увек дозвољена (предмет тражене правне заштите није заснивање, постојање или престанак радног односа), већ тужилац тужбом тражи заштиту права из радног односа – враћање на радно место које одговара његовој стручној спреми, то ревизија туженог није дозвољена.

На основу изнетог, применом члана 413. у вези члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Јасминка Станојевић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић