Тужени је доставио одговор на ревизију, којим је оспорио ревизијске наводе тужиље и предложио да се ревизија одбаци као недозвољена. Трошкове је опредељено тражио.

Према oдредбама чланa 404. Закона о парничном поступку - ЗПП (''Службени гласник РС'' 72/11... 18/20 и 10/23 – други закон), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије одлучује Врховни суд у већу од пет судија.

Оцењујући испуњеност услова за дозвољеност ревизије изјављене на основу цитиране законске одредбе, Врховни суд је нашао да у овој врсти спора не постоји потреба за уједначавањем судске праксе или новим тумачењем права, као ни за разматрањем правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана. Имајући у виду садржину тражене правне заштите, начин пресуђења и разлоге на којима су засноване побијане одлуке нижестепених судова, Врховни суд налази да у конкретном случају нису испуњени законски услови које прописује одредба члана 404. став 1. ЗПП за изузетну дозвољеност ревизије. Побијана другостепена пресуда којом је правноснажно делимично усвојен тужбени захтев који за предмет има потраживање тужиље на име мање исплаћене основне зараде за период септембар 2017. – септембар 2020. године, уз образложење да је у спорном периоду тужиљина зарада правилно умањивана применом Закона о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава (''Службени гласник РС'' бр. 116/14), те Колективних уговора туженог и Споразума о основици за обрачун и исплату зарада за запослене код туженог, није противна судској пракси и израженим правним схватањима ревизијског суда. Ревизијским наводима указује се на погрешну примену основице за обрачун зараду у односу на дату варијанту из налаза вештака, што само по себи није разлог за изузетну дозвољеност ревизије. Ревидент не указује на друге правноснажне судске одлуке у којима је у истој чињенично-правној ситуацији другачије одлучено. Ревизијски наводи тужиље нису правно релевантан основ за прихватање посебне ревизије из члана 404. став 1 ЗПП.

На основу наведеног, Врховни суд је применом члана 404. став 2. ЗПП одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност изјављене ревизије применом члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија тужиље није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужиља је поднела тужбу 11.09.2020. године, која је преиначена 27.05.2022. године. Вредност предмета спора побијаног дела правноснажне одлуке је 517.600,74 динара.

Имајући у виду да се конкретни спор из радног односа не односи на заснивање, постојање и престанак радног односа из члана 441. ЗПП, већ на потраживање у новцу у коме вредност предмета спора побијеног дела очигледно не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан преиначења тужбе, то је Врховни суд нашао да је ревизија недозвољена, применом одредбе члана 403. став 3. ЗПП.

Из наведених разлога, Врховни суд је применом члана 413. ЗПП одлучио као у ставу другом изреке.

Tрошкови туженог на име састава одговора на ревизију по оцени Врховног суда нису потребни за вођење ове парнице, због чега је применом члана 154. став 1. у вези члана 165. став 1. ЗПП одлучио као у ставу трећем изреке.

Председник већа-судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић