Рев2 2400/2019 3.19.1.25.1.3 дозвољеност ревизије

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 2400/2019
06.11.2019. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Јелене Боровац и Бранка Станића, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., коју заступа пуномоћник Александар Ружичић, адвокат из ..., против туженог ББ, кога заступа пуномоћник Милутин Сретеновић, адвокат из ..., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиље, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 836/18 од 14.05.2018. године, у седници већа одржаној 06.11.2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 836/18 од 14.05.2018. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Старој Пазови, Судска јединица у Инђији, П1 64/17 од 22.02.2018. године, усвојен је тужбени захтев тужиље и обавезан тужени да јој накнади нематеријалну штету у укупном износу од 200.000,00 динара и то 100.000,00 динара на име накнаде штете због претрпљених физичких болова и износ од 100.000,00 динара на име накнаде штете због претрпљеног страха, са затезном каматом од 22.02.2018. године па до исплате, као и да јој накнади трошкове парничног поступка у износу од 93.025,00 динара, са затезном каматом од дана извршности па до исплате. Одбијен је захтев тужиље за накнаду трошкова парничног поступка преко досуђеног па до траженог износа од 96.755,00 динара.

Апелациони суд у Новом Саду је пресудом Гж1 836/18 од 14.05.2018. године, преиначио пресуду Основног суда у Старој Пазови, Судска јединица у Инђији, П1 64/17 од 22.02.2018. године, у усвајајућем делу, тако што је одбио захтев тужиље за накнаду нематеријалне штете по основу претрпљених физичких болова у износу од 100.000,00 динара и страха од 100.000,00 динара са затезном каматом од дана пресуђења па до исплате и за накнаду трошкова парничног поступка у износу од 93.025,00 динара са затезном каматом. Тужиља је обавезана да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 35.400,00 динара. Обавезана је тужиља да туженом накнади трошкове жалбеног поступка у износу од 39.600,00 динара. Одбијен је захтев тужиље за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је изјавила благовремену ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао дозвољеност ревизије применом члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП и нашао да ревизија није дозвољена.

Чланом 468. став 1. ЗПП, прописано је да спорови мале вредности у смислу одредаба ове главе јесу спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Чланом 479. став 6. истог закона прописано је да против одлуке другостепеног суда није дозвољена ревизија.

Тужба ради накнаде нематеријалне штете поднета је суду 14.03.2017. године.

Како се у конкретном случају ради о имовинско-правном спору, мале вредности ради накнаде нематеријалне штете у коме вредност предмета спора побијаног дела од 200.000,00 динара не прелази динарску противвредост од 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Приликом оцене дозвољености ревизије, Врховни касациони суд је имао у виду да је у конкретном сллучају побијаном одлуком преиначена првостепена пресуда, али налази да нема места примени члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП. Ова одредба се може применити само када се примењује општи режим допуштености овог правног лека према вредности спора, у случају када се ради о ревизији изјављеној против правноснажне пресуде у којој је побијани део правноснажне пресуде или означена вредност предмета спора испод граничне вредности за дозвољеност ревизије, али не и у споровима у којима је посебном одредбом овог закона (ЗПП) или посебним законом одређено да ревизија против одлуке у тој врсти спорова није дозвољена, као што је то случај у споровима мале вредности.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић